Prosvetni glasnik

504

ПРОСВЕТБИ ГЛАСНИК

стварају тешкоће и душевна растројеност. За што дакле прибегавати средствима, од којих нема помоћи, а томе злу нема лека. Пробна предавања на универзитету треба укинути, а с педагошком праксом почети, када кандидат ступи у сдужбу. Контролу треба да врши директор, ако је стручњак; ако није, онда други који старији наставник исте струке, које је и кандидат и то тако, да прво контролор хоспитује код кандидата један или два часа недељно, а онда да пусти кандидата, да овај код њега хосиитује. Тај поједан или два часа недељно, које нарочито треба одрачунати од облигатног радног вре мена и кандидата и контролора биће довољно времена, да се млад наставник практично спреми па да се сачува од оних тешких грешака, које данас тако често, али увек доцкан, на видело избијају, а чије последице мора да сноси ученик, осуђен на излишне домаће радње. Даље је желети, да ее пробно годишње време заврши испитом из постигнутих резултата, на коме би председавао нарочити министарски делегат. Успех тога испита утврдио би, да ли је кандидат способан за сталнога наставника. За ученика би била велика олакшица, када би се укинуле домаће радње, како из страних језика, тако и из математике. Ако узмемо : да је за израду једне такве домаће радње потребно 6 часова — релативно, незнатно време за израду самосталне композцције на страном језику — и да се сваке две недеље задаје по .једна таква радња, онда ученик за 24 радна дана треба да утроши 12 часова на те радње или иросечно х ] 2 часа дневно,- Сада наетаје питање, да ли успех, који се посгигне тим радом, заслужу.је да се на њега толико времена утроши ? Латинске домаће задаће у гимназији већ су дуго времена предмет живахних контроверзија. У оно време када је латински језик био универзални научењачки језик, латински задаци у тој јединој ученој школи имали су смисла. Данас пак немају они никакве практичке вредности, сем ако би неко захтевао, да будући филолози већ у гимназији морају имати претходне. спреме за израду латинске дисертације. Али такво становиште са свима свој им консеквенцијама апоетрофовано на друге предмете најкраћим цутем доводило би до апсурдности. Практичну сврху израда слободних саетава на латинском језику изгубила је. могло би се дакле још само о томе говорити, да се њиме битно потпомаже Формална страна језика. Па и то није случај, јер да неко може и материјално односно предмета и чисто у ногледу језика латински саетав израдити мора бити печен Л.атинац. Раздика између латинских ставова и превода је ргае^ег ргор^ег та, да су они први од незнатне вредности и много времена стају, док су ови други довољни да подмире филолошку потребу и много мање времена стају. ПГта је речено за латинске ставове у гимназији, то исто вреди и за Француске у реалци. И практична и Формална корист од ових