Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

875

овако добивали организме, него су их морали и имати. Познато је да се у морима и јозерима надази у огромним масама планктон, тј. биље и животиње, обично микроорганизми, који лебде у води и иасивно се струјама и тадасима преносе. Нернтичан планктон и планктон сланих Језера нарочито су богати разноврсним облицима. Угинули организми заједно с муљем, падају на дно, и тако се у току времена по сланим заливима и лагунама сахрањују у муљу огромне количине микроорганизама. При том њихови органски делови бивају потпунце сачувани од утицаја ваздуха и бактерија. На место обичног труљења врши се овде нарочити процес суве десгилације, тзв. битуминизација, тј. нретварање органских материја у угљоводонике. Главно је нри том да се цео процес врши без приступа ваздуха и да је искључена свака оксидација. Ово се омогућава брзом седиментацијом муља, за коју је познато да се нарочито брзо врши у сланој води. Еако су лагуне и слани заливи везани за приморја, потребан муљ директно доносе реке, а у мањој или већој количини навејава се с дина. Да при том и ове еолске творевине могу бити од значаја, довољно је сесиги се, да се појава сланих залива и лагуна геограФски ноклапа са степским и пустарским областима. При том ваља имати на уму да за покриће угинулих сићушних организама и није нотребна седиментација веће дебљине. Овако се врши битуминизација по целом дну сланих залива и лагуна докле год салинитет у њима не достигне велнки ироценат, и свуда се по дну њиховом стварају битуминозни глиновити слојеви, у ко.јима је у мањој или већој количини разасута со — слика коју нам у опште представља сони Медитеран у Румунији. Кад пак салинитет достигне велики проценат, седиментација наплављеног муља врши се још брже, те и не долази до средине лагуна и залива; исто тако и планктон је ограничен само на улазе у заливе и лагуне. Последица је тога да се у оваквим приликама у средини сланих залива и лагуна таложи чиста со, а на улазу или по ободу постају битуминозни глинци. Из свега овога види се јасно да појава веће количине угљоводоника близу соних рудишта или у соним слојевима никако ниЈе-само прост случај, као што су то досад многи држали, него да између постанка петролеума и стварања соли постоји присна генетска веза. Ова се веза сасвим јасно огледа у геолошкој страни целог питања, а вероватно је од значаја и за сам хемизам битуминизације, који пак имају хомичари тек ближе да расправе. У исти мах види се и то, да су за постанак петролеума од много већег значаја нижи биљни и животињски организми, нарочито микроорганизми, него ли више животиње. Овај се закључак потпуно слаже с резултатима биолога и морских експедиција о великом значају микроорганизама у Природи. Заиста, велики део земљине коре постао је од микроорганизама. И кад су неоргански делови њихови могли да створе скоро све кречњаке