Prosvetni glasnik

888

торије ка Златној букви), где образује нарочиту зону НурпеГо, која се по својим карактерима и по вегитацији у њој у многоме слаже са Формацијом ЗрћадпеГит- а. Бран без спорогона, VII и УШ. ВНуШшт гидозит К|П(11). ( Ну1осотгит гидозит Ђе Шг . ј . Расте по прљушама и на огодићеној, сувљој шумској земљи крај пута што води од Градске Мале ка Врлој реци на Власини. Бран без спорогона, VII и VIII, нема га много. д.р д ан . љ. Катић

ПРЕДРАОУДЕ И ПРАЗНОВЕРИЦЕ

1906 године одржал је први међународни конгрес у Л.ијежу са задатком да проучи и задовољи главне потребе дечјег васпитања и да модерне педагошке идеје што више рашири у народу, нарочито у породици као најмоћнијем Фактору у дечјем васпитању. Конгрес је био подељен у четири секције, од којих је свака, поред исцрпних усмених дискусија, издала и нарочиту књигу са кратким, занимљивим чланцима о питањима и предлетима дотичне секције. Један од тих чланака носи наслов Предрасуде и иразноверице 1 , а написан је у намери да изнесе средства и начине, којима би васпитање и основна настава помогли искорењивању тога зла код деце, а помоћу њих и код одраслих. И наш је народ веома иразноверан, свакако много више него француски, и није редак случај да животом плаћа своју слепу оданост предрасудама и нразноверицама. Болеснику се гаси угљевље и дају му којекакве лекове од „злих очију" и „нечастивих" све дотле док болест сасвим не истроши организам. Тада ће тек можда позвати лекара, који наравно не може да спасе у последњем часу. И кад болесник већ мора да умре, онда народ по својој чудној логици одмах закључује: доктор ништа не зна! Тако празноверице највише доприносе стварању предрасуда о лекарском незнању, дајући тиме све већег маха врачарима и бајалицама. Споменути чланак доноси се овде у преводу, да би се и наши насгавници могли користити лепим саветима Француског писца. Сузбијање предрасуда и празноверица сматра се за једно од главних ередстава у народном просвећивању, а то је у кратко оно што је нама за сада најнотребније. I. Скорашњи догађаји у Бретањи побудили су савремену штамну да мало боље загледа у живот тамошњег народа. Том приликом наи-

1 Ргејидез е( ЗирегзИНопз, раг М. А. РШаик, II. секција, нрва књига.