Prosvetni glasnik

гтлука и настава

905

интересује, нпр. добар роман, па ће се иоетеке сдике појавити у нашој уобразиљи као живе, ајунацима ћемо шш симпатисати ил.и их мрзети а можда ћемо и плакати — за њима. У опште што се тиче дечје уобразиље морам рећи још нешто да читалац не остане у недоумици. Многи погрешно мисле да је уображење јако само у деце. Оно се развија непрестано, и с годинама предази у стваралачку способност названу фантазијом. Зрачака Фантазије има и у деце. Ко од нас није у свом детињству стварао мите? Али како су слабачки и нејаки ти огдеди! С друге стране узмите Дарвина, — ви видите како је- његова Фантазија жнва и ватрена када вам слика постанак Фела, корачајући преко очевидних нренрека, или кад вам слика дедени период. Пометњи појмова много донриноси то, што се речи уображење и фантазија унотребљавају .једна место друге; и.1и што се у научним дедима нрвенствено служи само речју уображење а ири том се строго одвајају оба ова појма. И тако, предазећи на нрактичну страну ностављенога нитања морамо признати да јс детиња тежња бајкама савршено правилна и природна. Али овде се јавља питање, да ли је корисно, да ли је умесно, да ли је потребно вештачки продужавати тај анимистички нериод, је ли нотребно и мора ли се давати хране празноверици ? Да, то је правилно, тојест природно, али само стога, што ни ми сами нисмо далеко нзмакли из тога периода. Наука и данас иоказује врло слабо дејство на друштво. Истина, један део тога друштва ушао је дубоко у царсгво мисли, а други, огроман део, још је далеко и далеко од нрага науке и знања. Шта једно дете, макар и из такозване образоване иородице, види и чује у својим младим годинама? Иразноверица гатање, врачање — ето то њега окружује још од првих дана његова жпвота. Родитељи га иредају у руке просте послуге, која му празноверицу улива тако рећи до ержи у костима. Ни родитељи у том погледу нису бољи од послуге. Ваљда су ретке такозване образоване госпође које иду модерној каквој врачари? И зар ни]е један жалостан Факт већ и то, што те врачаро постоје? У њиховим собицама че шушка само нроста цицана хаљина него и свила. Зар то ниЈе било готово на нашим очима, за време крвавих ешаФотских драма, да такозвана образована госиода, храбри витезови, опкољавају џелата и кунују од њега комадиће конопца са вешала? И зар је реткост видети и „образоване' људе који својој зубобољи не траже лека код зубнога лекара него код какве гатаре и видарице, које им дају амајлије да носе о врату, и који се боје остати сами у мрачној соби? .Бубав деч.ја нрема баЈкама јест њихово нитање о свему што виде н шхо их занима. Зашто им не дајете лраве одговоре него им нудите само бајке, нешто што се за већи део човечанства преживело, што му .је неинтересно, непотребно, и што може да служи само као нред-