Prosvetni glasnik

308

ИРОСВЕТНИ гллснпк

радио довољно и није урадио колнко је могао. А одену одличаи хтео је за оне, који се радом истакну више, који се чим било одиста одликују од осталих. И тако је објашњење било учињено при увођењу у живот овог закона, у првом упуству надзорницима. Али је име одличпе одене постојало и пређе и она је пређе бележена за одлике, као и за- само довољне успехе, па је мучно било сад завести нешто друго под истим именом, тим пре што је повољан одмах узето као тројчида. А кад се већ попустило, онда се убрзо пустило широм. II ове године дато је у Србији 1700 одличних, 700 повољних и 25 неповољних оасни. Невероватни бројеви! А да јетако одиста у ствари, Србија би у овом погледу била на првом месту у целом свету. То нак можемо само желети, али не смемо ни рећи даје тако. А кад није тако и кад смо управо далеко од тога, зашто ће нам то, и докле ћемо китити наше школе и учитеље ордењем које има мало правог злата, а много „златне" хартије? 5. Наставни програм. Да је садањи наставни програм народних школа неподесан и да га треба мењати, о том говоре готово сви надзорннци. Само једни то пачелно помињу, а други нешто ближе казују како га треба променити. 0 том налазимо ове важније мислп у извештајима: Ирограм је велики и сврнш се само тако, што главнији предмети узимају часови вештина. Неколико надзорнпка истичу потребу, да треба одвојити основне школе варошке од сеоскпх и за једне удесити један, за друге други програм. Даље треба имати друкчи програм за подељене п неподељоне школе. За источни крај Србије треба удесити нарочити програм. Један надзорник вели, да треба народне школе одвојити од приправннх школа за гимназнје. Други истиче, да садање народне школе не могу дати довољно писмености, а ширење писмености треба да је главни задатак ових школа. Трећи вели: давање саме писмености без јачег утицања на спрему за живота, не вреди. Четврти тражи: да програм буде што више детаљнсан, да га не би учитељи различно схватали, као што сад често бива. А пети велн: да треба напустити садању једнообразност наставног програма; треба истаћи оно, што ће бити као јединство наставе за све, а после детаљисати дкруче за варошке, друкче за сеоске школе у појединим крајевима. И т. д. Ако би се запитали: Шта би од овога требало примити, лако би се одлучили за једно или друго; али кад би за тим ставили питање: како то треба пзвести, онда би се одмах видело, да те лепе мисли још нису довољио сређене и зреле. Да је наставни програм великн и иеподесан, то се говори одавно и непрестано. II неколико нрограма се мењало, у том нослу су учество-