Prosvetni glasnik, Jul 01, 1908, page 45

658

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

надзорника да само сврши после довршене средње школе који му драго Факултет на универзитету или коју му драго школу или академију у рангу овог или му ваља тражити, да поред ове или оне струке, која је предмет учења у васпитним школама, мора теориски и ирактички проћи кроз систему педагогије и задобити потребно знање из основних наука за педагогију, из практичне ФИлосоФије и психологије. На ово питање није тешко одговорити : школски надзорници макоје врсте морају имати као основну квалиФикацију иедагошко-философско академско образовање, јер а) изван сваке је сумње, да лице, које води надзор над радом стручних људи, које било врсте, мора и само бити стручно, иначе неће имати ауторитета, нити ће уопште моћи постићи циљ у потребној мери. б) Будући обласни н срески школски надзорници морају имати већа права и теже дужности од оних, над којима воде надзор, то је оправдано, да имају и јаче основне квалиФикације од њих тимпре, што је ово и у нас већ признато и по другим струкама, што се, дакле, и овде као и свуда, мора тражити за виши ступањ службе и већа количина знања и умења, што Формално претпоставља квалитативно и квантитативно већа основна и даља квалиФикација. Прематоме, само заневољу и привремено, могло би се допустити да и лнца с академским образовањем уопште, а не с педагошко -Философским и учитељи народних школа, с истом основном квалиФикацијом, као и остади њихови другови, буду школски надзорници какве било врсте. Али за положај сталног обласног и среског школског надзорника није довољно ни за садашње стање, а камо ли за доцније, када ће се скоро од сваког државног службеника тражити академско образовање, да им основна квалиФикација иедагошко -ФилосоФско универзитетско образовање буде довољно за улазак у службу и отуда се мора од њих тражити и нека даља од основне квалиФИкације, а то је положени проФесорски испит из недагошко -ФилосоФСке струке, као главне, ииз макоје струке, која је предмет учења у васпитној школи, као из споредне, јер а) свуд је у свету признато и у нас се увелико већ почиње признавати, да само академско образовање и штавише средњошколско опште образовање, није довољно за заузимање неког државно-службеног положај а; б) и од учитеља народне школе тражи се поред свршене учитељске школе још и државни испит пред улазак у праксу и после две године службе; в) кандидату со отвара пут не само у надзорништво, него и у учитељске и друге школе, чиме добија и он и највиша школска власт; г) најзад, што се посеби разуме, и зато, што, кад је кандидату • за школског надзорника била предмет студија педагошко -ФилозоФска