Prosvetni glasnik

796

иросветни г.»А01и:;г

поједине сцене из одабранијих српских комада са улогама подељеним између ученика V, VI и VII р. Осим тога било је свирааа и декламовања. ' ...... У ово.ј су години чланови конкурииали својим радовима за награду условљену самом дружииом, и ту награду добио је Антоиије Штрбић уч. VIII разреда за рад СвануКе и Оарошгај. Дружинска књижница броји на 1100 кљига, од којих је са 90 ове године' приновљена поклоном њених чланова. Ењижницом су се служили 159 чланова, већином ученици V разреда, и највише се читао Толстој, Тургењев и још неколико страних пислца у српском преводу. Дружинска благајница располаже са 75 динара. Трећа Београдска Гишнааија „Јавор" Још 1890 год., 23 октобра, за, време директоровања т. Милована Р. Маринковића, оенована је у овој, тада нижој београдској, гимназији Ћачка Књижница са задатком: „да ученици нађу у њој ногодних књига .за дечаке и младиће, и да се израна упознају са изврсним списима Српске Књижевности". Само одлични, врло добри и добри ученици III и IV разреда могли су бити чланови ове књижнице и узимати књиге на читање. Књижница је стајала под управом наставника — књижничара школске књижнице. Ђачка књижница славила је дан Св. Ћирила и Методија, кад и Ђачка Штедионица. Тога дана добри ученици су дужни били испричати садржину неколиких знатнијих списа, које су прочитали из ђачке књижнице. После две године, 1892 месеца септембра, ученици V и VI разреда ове, тада већ Треће Гимназије, основаше дружину „Јавор". У то.ј 1892—3 школској години био је председник дружине г. Андра Гавриловић проФ., деловођа Алимпије Марковић, блага.јник Љубомир Миливојевић учен. VI разр., књижничар Миливоје А. Јовановићуч. V раз. У прво време председник је био проФесор, а доцније и главни књижничар беше један од наставника. Дружииа је ирестала радити 1898 године, јер се те године Трећа Београдска Гимназија спојила са ондашњом Првом Београдском Гимназијом, те Једружина Прве Гимназије „Нада" постала заједничка дружина. 1902 год. одваја се треће одељење Прве Београдске Гимназије у засебну Гимназију „ЈосиФа Панчића". Али је дружина отпочела поново свој рад тек у декембру 1904 год. На првом састанку те године изабран је Ењижевни Одбор и Управа, у коју су ушли: за председника Гргур Берић VIII (као члан књ. одбора), за благајника Тома Томашевић VII, за књижничара Одољен Бартош VII, а за поткњижничара Станислав Благојевић VI. Те је године дружина имала неколико састанака, на којима јепрочитано: четири иесме, једна оригинална приноветка, један иревод с руског, два с немачког, три приказа и једна приповетка од Симе Матавуља. Ове године радови нису примани у архиву, већ су само читани. Такође није било Ни нарочитих правила. У 1905—6 год. Дружина је имала два ванредна и седам редовних састанака; на редовним састанцима прочитано је: једна расирава, седам