Prosvetni glasnik

НДУКА И НАОТАВА

999

у изгдеду, да ће и просвета као и многе друге гране државне управе без наше кривице морати подуже да чекају да добију нормално ;;чдовољење и да ће се због тога морати прибегавати разним другим издазима, па ако хоћете и крпљењима. То је посдедица многог нашег крпљења и несрека, иа наиослетку пос.ледица и ове посдедње — најцрње несреће која пас је снашла. И питање је хоћемо ли се помирити с тиме и казати: па добро док су ове буџетске немогућности, да остане ово као што је до сада било, да ништа не нредузимамо у погледу надзора, него да чекамо боље буџетске прилике. Али, господо, има и други један разлог: не само буџетска могућност него је ту у гштању и буџет људи с којима наша просвета данас располаже. Што се тиче просветних радника наших, чули смо, да не само што их данас немамо довољно, него није ни у изгледу да ћемо их скоро имати. И одмах је јасно: имамо ли људи, помоћу којих можемо завести сталан надзор, какав бисмо желели, а можемо ли чекати да Универзитет и уопште школе дају те људе или не можемо чекати. Дакле, госиодо, видите, није у нитању да ли је бољи онај надзор који предлаже г. Министар, или онај који нредлажу г.г. наставници, него је у питању: хоћемо ли овај надзор. И допустите ми да притврдим оно што сам мало час рекао: како је надзор ппак потребан. Ја зато што знам да водите школу, не бојим се да ћу увредити вашу осетљивост кад ћу рећи, да збиља, као што нису ни сви прсти на руци једнагеи, тако нису подједнаки ни сви наставници, и да је право да они који су заостали од својих колега у доброј вољи, добију мало подстрека за мало активнији рад, па да стигну своје колеге. То није никаква тајна, да у Београду има школа где ђаци иису видеди какав изгледа поправљен задатак из Српског језика! Може се, господо, рећи: па то по закону, дужни су директори да раде, да врше тај непосредни надзор, да они гдедају у колико наставници врше своју дужност. Јест, господо, тако је, али ми знамо Фактичко стање, ми знамо да наши закони и наше просветне установе кад су организовале средње шкоде и одређивадо директорске дужности, да нису ослободиде директоре наметнутих им административних нарочито благајничких послова, који, као што вам јепо.знато, недопуштају директорима да буду управници завода, него су више „касехранитељи" једнога надлештва. Кад то стоји и кад не видимо кад ће доћи време које ће то све променити, онда понављам прво питање: па да ли онда никакав надзор да не заводимо, него да остане све као што је и било. Па, господо, има још и ово: директор је, и ако је вдаст у школи, члан једне кодегије, дакде колега. И додајте, господо, то, да имате н. пр. у Београду сдучај да су од четири директора — ја говорим мадо слободније — тројица изашли из средине кодегије. И ја нећу