Prosvetni glasnik

1000 ИРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

да кажем да они не врше своју дужност како ваља; али зашто бага да део терет непријатности замерања својим колегама приме они на своја леђа?! И зашто да не олакшамо ствар тиме што ћемо довести у помоћ и људе који ће бити у другом положају према наставницима, мало дру^чијем, него њихов дојучерашњи колега. Као што видите, дакле, ја сматрам да имамо разлога да се усвоји надзор. И према данашњим приликама нашим, једино је могућ и остварљив овај надзор који предлаже г. Министар. И не само то, господо, него ја сматрам да је после објашњења г. Министровог у неколико рђаво схваћена суштина надзора. Ја бих ово молио у интересу успеха овога посла — а потребно је да он буде успешан и прихваћен и лепо примљен од свих којих се буде тицао овај посао — да се у извођењу овога надзора унесу потребне измене а нарочито измене, на које је свраћена пажња да су неонходно потребне да би овај надзор могао усиети. Ту је пре свега оно да се створи Физичка могућност, да сви они, ко.ји су у питању, могу и да послушају наредбу г. Министра. Али има још нешто: Ја сам чуо и од г. Зрнића и од г. Васовића да се у том погледу слажу, а г. Зрнић је изговорио и речи субординација и надзиравање. То довољно карактерише како се може схватити ово питање, — овај надзор. Ако би господо, надзор код нас био такав, што би значило да један ради а други — штб би рекао онај Црногорац — да гледа како онај преноси дрва на Сави, онда разуме се боље и да га не почињемо. Ја опет кажем, ја не схватаи то као зановедање и слушање, ни као гледање и рађење, него као једну сарадњу свих нросветних радника: и Универзитета и средњих и основних школа на унаиређењу наставе у (Јрбији. Ако би се тако радило, ако би та ствар била тако руковођена да то буде једна сарадња а да не буде ни „гледање" ни „надзиравање", ја мислим да ће многе незгоде отпасти и резултати повољни бити. Један од предговорника споменуо је: како ће да изврши своју наредбу надзорник? Па, господо, како су до сада радили надзорници, који се шаљу у основне школе, како они врше своје наредбе! Зна се то, господо, али ово је други случај. Овде чак не мора бити тога наређивања и слушања и покоравања, него је то заједнички рад и узајамно утицање. Да је тако и г. Минисгар мисдио, јасно је из онога што је он казао: да ће тим радом и проФесорима Универзитега за њихов рад на Универзитету бити поможено, да ће се они користити тиме што ће видети последице свога рада, слику или одјек свога гласа у устима оне деце у средњим школама. Дакле, мислим да сам схватио и мисао г. Министра: да овакав надзор има да буде сарадња на настави и

\