Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1011

ПРЕВОДИ С НЕМАЧКОГ У СРПСКИМ ЗАБАВИИЦИМА ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА (Прилог Историји српске вњизвевности) написао М. Ст. Станојевић

(СВРШЕТАК) Други Стејићев превод у Уранији за 1838, јесте Мајснерова скида „Удовида у Цери" 1 . Овде је испричан онај исти догађај који нам је и Хердер изнео у својој параболи или легенди „Вечити терет" (у Забавнику за 1836). Но између оне Хердерове и ове Мајснерове скице, ипак има извесне разднке. Код Хердера се сама ствар врло укратко износи, а Мајснер .је то развукао и нроширио у виду диалога. Па онда и причање је код овога живље, има више емоције и животнога даха. Особито се та живахност показује на местима кад се сирота удовица жали Ебн Баширу, како јој је калиФ Хакам отео земљу да на љој зида своје дворове, а сина њенога узео у војску „гди за оног истог КадиФа бие кои је и од ње и од њега просјаке начинио". — Погледај Ебн Баширу, онај стан и ону земљицу, каже удовпца, то је било добро моје и мога мужа; цеда срећа и несрећа наша .1ежа.1а је у ономе углу! Опде сам се ја родила, онде се и мој муж родио, онде смо се ми у нашем детињству познали, онде у младости мидовал.и, онде после и узели. Петнаест пуних година онде сам с њим живела; онде је он умро, и умирући тврдо ме заклео да то наше добро ниношто не продам, но у целости да га нашем сину, једној јединој грани наше љубави оставим. — А зашто ти је отео ЈЈалиФ оно твоје добро ? Пита Ебн Башир. — Да на њему направи летњиковац за своју забаву. Одговори жена јецајући. Е. Башир. На сваки начин, он ти је морао за њега што дати? Жена. Ништа. С почетка ми је давао нешто мало новаца; но ја нисам хтела ништа узимати, јер ми земља није била за продавање. Што најнре није могао купити, после је силом узео. Е. Башир. А јеси ли ти њему објаснила своју нужду? Жена. Како да нисам! — 0, та ја сам нлакала, молила, клечала — говорила, што год туга и очајање говорита може; али све залуду, он ме је ипак — отерао. (Умукне и нлаче).

1 Ше гп 2ећга. ЗИгеп, IV 8а.тт1ип§, КаНзгпће, 1783, 8. 45—58.