Prosvetni glasnik

1012

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Одмах после овога Бешир узме једнога магарца и једанџак, оде КалиФу и замоли га за дозволу да онај џак напуни земљом са имања које је он отео од удовице. КалиФ се мало на то зачуди, али му најпосде дозводи. Башир напуни џак земљом, и замоли ЈКалиФу да га подигне на магарца. Овај се тиме још више зачуди, говорећи да је џак са земљом и сувише тежак, и да га он не може подиКи. На то му Бешир одговори: „Зар само једна врећа, и опет тако тешка? А како је мален и премаден део у овој врећи, од све те земље коју си ти немидице отео! Ти се, вдадаоче, не грозиш од онога дана када пред нама и пред ведиким судијом будеш рачуна давао! Ти не помишљаш на то да ће на теби дежати тада не само ова врећа, него и цеда ова земља, са. свима палатама, водопадима и кудама које на њој правиш. Та и цеда гора КаФ, са свима сузама које су се на њој продиде, притиснуће те и затрпати. Ја знам, КадиФе, кодико сам смео и дрзак, ади ипак не стрепим. Само један погдед од тебе, и моја ће седа, стара гдава одмах с трупа свог одлетети; али онда неће само сузе удовичине, но и моја крв на ову земљу капати. Нека, чини што ти је драго! Овде си ти господар. Твоја јарост убија, и једна само реч из твојих уста, може хиљаду људи, који су твоја браћа, у несрећу и невољу бацити. Али ће бити једанпут време, кад ти ништа више нећеш бити, него што је сваки, и најмањи међу нама". КадиФ тронут искреним речима Башировим, задржи га код себе као везира, који ће му свагда истину говоритн, а не даскати, као што су радиди пређашњи његови везири и доглавници, који су га и наведи на то да отме земљу сироте удовице. „Хај кад би ми ко.ји над народима вдадамо, завршује калиФ Хакам, свагда но једнога доброга човека и мудрог учитеља око себе имади, који би нас од погрешака и здочинства чувао, кодика би и наша и наро^на срећа била! Буди ти Бешире, од сада мој чувар и саветник!" 0 Мајснеру као писцу, већ је било речи. Оно што је тамо казано о његовим омиљеним скицама, још се више утврћује горњом наведеном причицом. Уранија пак може се само похвалити што је међу остадим не тако рђавим преводима донеда и овај, који спада међу најбоље Мајснерове скице. * Када је године 1838, престада Уранија излазити, појави се за њом одмах идуће године 1839, Голубица, један међу најуређенијим забавницима прошлога столећа. По своме уређивању, по обради и избору грађе, она упоредо може стати уз Вукову Даницу , Давидовићев Забавник и Тиродову Уранију. Голубица је с овим трима забавницима сачињавала један „квартет", о коме су се наши литерарни историци свагда повољно изражавали. Нрикази који су се тада доносиди по но-