Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВЕТА

927

је нарочито лепо објашњено у Космографији М. Андоновића на отр. 187 сл. 43, а том књигом писац се обилно али невешто служио. У одељку о хоризонатном систему (с. 22) стоји: „Северни се пол зове зенит или темена тачка, јер стоји над теменом посматрачевим, ајужни — надир или подножна тачка". Али на јужној полутини Земљиној зенит неће бити северни а надир јужни пол осовине хоризонтове, него ће битн сасвим обрнуто. х! на екватору? Који ће му иол бити северни а који јужни? Даље иисац говори о пресечним тачкама хоризонта и екватора (исток и запад) и хоризонта и небеског меридијана (север и југ). Али се на приложеној сл. 26 не види ни екватор ни небесни меридијан нитн икоја од четири главне (тране света. Ту се види само да је нривидни хоризонат паралелан са нриродним и један вертикалнп круг, и ништа више. На сл. 28 (с. 23) представљено је „Одређивање Северњаче помоћу звезданог јата Еола". Али је та слика нетачна. Права, која спаја два задња точка, продужена погађа на сл. тачно Северњачу, а треба да прође на некој даљини поред ње. Сем тога на слици је та права продужена нешто више од пет пута, док .писац каже у тексту, да треба да се продужи „нешто мање од 6 пута". А није тачно ни једно ни друго, јер она треба иа небу да се продужи нешто мање од пет пута, па да прође најближе поред Северњаче. За ректасцензију (с. 24) каже писац да се рачуна од пролећне тачке са заиада на исток, али на сл. 29 ректасцепзију ЕВМ рачуна од јесење тачке. И овде му се слика не слаже са текстом. Азимут се у астрономији броји од јужпе тачке у правцу преко западне, северне и источне од 0° до 360°, дакле у правцу привидног кретања звезданог. Писац на стр. 25 дели азимут на два дела: источни азимут, од јужне тачке преко источне до северне, и заиадни азимут, од јужне тачке лреко западне до северне. Најзад, ово нек стоји. Можда је овај начин згоднији за географију и геодезију. Али на сл. 30 не види се никакав азимут: ни источни ни западни нити пак астрономски. Лук N2, који нисац назива азнмутом и који на слици износи 90° — није азимут, него је половина меридијанског лука над хоризонтом. Исто тако лук 82 није зенитна дистаиција звезде 8, него је то друга половина меридијанског лука. Осим тога лук 8М није висина те звезде ни у ком случају. Лук N6 мује „полутарска даљина тачке К", а тај је лук на слици испод хоризонта. Боље би учинио, да је тако назвао лук 8А, који је над хоризонтом н једнак је луку N1!. Имао би бар нешто правилно на слици. Овако иак нема ндчега правилног. Цела је слика скроз погрешна и несагласна с текстом. Ради објашњења елиптнкина снстема п одређнвања положаја звездама према еклиптици (с. 24 и 26) има на стр. 27 слика 31. Круг ширине СБ, на коме је ширина 8М, сасвим је погрешно перспективно нацртан. Тај круг сече еклиптику у две тачке, које нису ни 60° далеко једна од друге! Дужину звезде РЕ'М рачуна писац на слици од јесеше тачке а у тексту је казао, да се рачуна од иролећне тачке. Равнодневични или еквпнокцијални колур није ни нацртао на слици, а за солстициони колур не каже, има ли га и где је на слици. Међутим оба ова колура онисује у тексту и каже да стоје унравно један на другом. Напред, још настр. 9. приликом говора о Зодијаку,нацртан је на сл. 7 равнодневпчни ко.гпф, о коме тамо ништа није казано а овде, где га оцисује, нема га на слици. Сликом 33 хтео је писац да докаже округлнну Земљину помоћу привидног иењања и спуштања северног иода^ кад се иде ио меридијану на север или на југ. Доказао је међутим сасвим противно — да је Земља равна