Prosvetni glasnik

928

површина! Збиља, хреба само видети слику. Посматрач коме је стојиште А, види северни пол на самоме хоризонту у А', а кад се ириближи северу и дође у В, види и са тог стојишта северни иол олет на хоризонту у В! Северни иод није му се дакле ни за длаку подигао зениту! Он му је у оба случаја далеко по 90° од зенита. Значи: Земља је равна површнна! Цедо ово наоиако извођење још је погоршано оним објашње^има и некаквим мателатичким доказивањем испод слике!

Овде морамо да прекинемо ово опширно излагање недостагака у књизи, јер ако бисмо овако наставили, наш би ре®ерат и сувише заморио иажњу Главног Просв. Савета. Ограничићемо се даље на то, да само поменемо неке, и то опет најглавније мане и погрешке, да бисмо допуннли иредставу о вредности књиге коју оцењујемо. Тако: докази за облик Земљин (с. 27—31) као и они даље за њену ротадију (с. 37—40) треба да су изнети сасвим друкчијим, логичнијим, редом почевши од простијих и очигледнијих. — У излагању о видику (с. 31) и о упрапној СФери (с. 32) има и крупиијих нетачпостн. — Што је речено о паралелној СФери (с. 33) вредн само за северну хемнсФеру Земљину. — Први доказ о ротацији Земљиној (с. 41) није тачно изнесен, а има погрешака и у другом доказу (с. 42). — Аберација светлости није јасно изложена (с. 43). Годишња паралакса некретница такође. — Ексцентричност Земљине иутање (с. 45) ннје довољно објашњена, а сл. 49, која иде уз њу (с. 45), неиотпуна је (где је ?) — Није тачно, да се Соверњача приближава северном полу (с. 50). — Таблица на стр. 51 ствараће код ученик§, забуну (упор. нпр. исту таблицу, тачно пзнету, код Гајстбека, с. 35 и 36). — Слика 53 (с. 53) је погрешна. — Није тачно, да се Сунце на полутару не снушта никад испод 66°33' (с. 56). — Није истина, да „вода кључа при нижој температури, што је већи ваздушни иритисак" (с. 64). — Не разумем#, како писац доводи у везу дужпну сунчаног дана са нагибом екдиптикиним (с. 65). — Одређивање ускршњег датума по пасхалији иди Индиктиону није тешко. као што мисли нисац (с. 74), него је напротив врло дако. — Гаусов образац (с. 74) наведен је у књизи нетачно. — Која три сувишна дана је избацио Никејски Сабор и утврдио равнодневицу на 21 март? (с. 72). * Што бисмо у књизи г. Радивојевића могли истаћи као добро, то су само два друга, мања, одсека њена: ГеоФизика и Картографија. Једино су они без већих стварних грешака, Иначе је и издагање и у њима местимично доста тешко и неразумљиво, особито где се описују поједине врсте пројекција (с. 82 — 87) и где се говори о начину, како се израђује проФил (с. 98). Требало је ради бољег разумевања и да се код ређих пројекција наведу примери било од зидних карата било из атласа. Знаке за иредстављање границе није требало оставити онако нетачно штампане (с. 93). III Код књиге, која је намењена за уџбеник, мора се много пазити и на њ?не формалне особине: на стил, језик и техничку израду. Ни у том ногледу не можемо бити задовољни књигом г. Радивојевића. Стил је у њој местимично јако збијен и због тога тешко разумљив очевпдно је, да је иисац тежио да свој обилати материјал сабије на што