Prosvetni glasnik

930

ПРОСВЕТПИ Г.1АСППК

Делећи и сами у суштинн ово мишљење, да се Граиатика Предићева, оваква каква је, не може прештампавати, и ако је она за своје време послужила и школи и својој намени, иотписани сматрају у исти мах за дужност нагласити начелну нотребу овакве књиге. Настава немачког језика у нашим, средвим школама, мора се признати, још не може бити без ње све дотле, док не пређе искључиво у руке стручних наставника за тај предмет. Таква ће књига бити потребна за више година и наставиицима и ученицима, као што ће у ваншколским заинтересованим круговима свагда ностојати потреба да имамо систематски израђену граматику немачког језика. Из тих разлога потиисани ипак мисле, да би требало овластити г. писда да своју Граматику преради тако, како би се она и даље могла употребљавати. А то би се постигло, задржавши њену осиову која је у главном добра, на тај начин, што би се прерадпла у духу најновијег стања немачког језика (да се застарели облици замене новима и т. д.) и што би се употребио доследно немачки правонис према закључцима ортогравске конФеренцпје у Берлину из године 1901. Сем тога треба препоручити г. писцу, да унесе уз срнске, односно латинске, и немачке граматичке називе, јер се мора тежити за тим, да се граматичка настава, колико је она потребна у средњошколеком изучавању живог језика, врши на штиву и на немачком језику. Са оваквим изменама и још неким ситнијима, на које би потписани обратили пажњу ауторову непосредно, ова би књига могла послужити корисно и ђацима и наставницима, те би се могла откунити и штампати у државном издању за нових пет година и то као уџбеник уз штиво у Ш и IV разреду, а као ручна и помоћна. књига за више разреде Главном Просветном Савету захвални на новере.ју 6 јуна 1909 год. у Београду. Ђ. В. Димић Свет. М. Максимовић Мирко М. Иоповић Према овом ре<керату Савет је дао мишљење: да овај уџбеник не треба прештампавати, а ако га писац преради и поднесе да се онда поступи по Прави.шма за штампаае уџбеника. Г.г. Димићу, Максимовићу и Поповићу одређено је на име награде за реФоровање о овој књизи свега (60) шесет динара. Овим је састанак закључен.

991 РЕДОВНИ САСТАНАК 16 јуна 1909 год. Бнли су: потпредседник Миливоје Ј Поповић; редовни чланови: Сава Антоновић, Јосиф Ковачевић, Љубомир Протић, Павле Поповић, д-р Чедомиљ Митровић, д-р Душан Рајичић; ванредни чланови: Сретен Пашић, Живојкн Ј. Јуришаћ, Михаило Јовић. Пословођа: Михаидо Недељковић. I.

Прочитан је и примљен заиисник 990 саветског састанка.