Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВБТА

931

II Саслушан је усмени реФерат г. г. Саве Антоновића, директора I београдске гимназије, и Михаида Јовића, учитеља из Београда, ио кривидиг. Јована Поповића, утатеља из Горвег Милановца, а потом је Савет донео ову одлуку: Расписом г. Министра просвете и дрквених послова од 25 септембра 1903 год. ПБр. 14.795, којије саопштен свима учитељима преко школских надзорника, наређено је, у интересу школе, народае просвете и шкодских радника, да ни једап учитељ не сме писати „ништа ружно о школи и њеним раднидима по политичким листовима". Противно овој наредби своје претпостављене власти г. Поповић је у престоничком листу „Самоуправа" од 29 марта ове године под видом исправке тврдио, не наводећи никакве доказе, да је његово смењивање садужности реФерента у окружном школском одбору „диктовао искључиво политички разлог". На тражење Министарства Просвете, актом од 24 априла ове године ПБр. 5676, да оитужени наведе доказе на основу којих је тврдио да је његово смењивање са дужности ре#ерента диктовао искључиво политички разлог, г. Поповић у свом писменом саслушању од 28 априла ове године није их хтео навести изговарајући се.да његова радња долази под одредбе закопа о штампи. Међутим приписујући без икакве основе и доказа пристрасност и партизанство раду своје претпостављене власги, г. Поповић се огрешио не само о дужност поелушности према изречној наредби од 25 сентембра 1903. г. НБр. 14798, него у исто време и о дужност свога учитељског звања, претпостављајући свој лични интерес општим интересима школе и њеног задатка. Па како је утврђено дело кажњиво по § 43 тач. 6 и 10 закона о чнновнидима грађанског реда и чл. 45 тач. 12 у вези са чл. 48 и 49 закона о народним школама, а у исто време признањем г. Поповића утврђено је да је он учинилац овога иступа, то за учињено дело мора искусити казну. Узевши у обзир признање као олакшавну а његово досадашње владање као отежавну околност. јер је кажњаван, према величини учињене кривице Савет је, већином гласова, дао мишљење: да г. Јована Поповића, учитеља из Горњег Милановца, за дело неиослушности према нареДби своје претпостављене власти и повреде дужностц свога учитељског звања, треба казнити новчаном казном. III. Саслушан је усмени реФерат г. г. Саве Антоновића, директора 1 београдске гимназије, д-ра Чедомиља Митровића, ванредног нроФесора Универзитета, и Михаила Јовића, учитеља из Београда, по кривици г. Манасија Стојановића, учитеља из Лесковца, а потом је Савет донео ову одлуку: Г. Манасије СтОјановић, учитељ из Л.есковца, крив јо што се није хтео потписати на акт министровог изасланика захтевајући да му се тужба на углед стави. По овој кривици узето је у смислу чл. 49 закона о народним школама писмено саслушање, у коме оптужени г. Стојановић свој поступак правда само тиме, што је записник о његовом саслушању пред