Prosvetni glasnik

9 38

111'ОСВЕТНИ ГЛАСНИК

скоро ни мало штамиарских грешака — мкслимо да би се могло задржати привремено као уџбеник приватног издања, док се боље не појави. Главноме Просветном; Савету захвални на поверењу: 11 јуна 1909 год. у Београду. Павле ПоповиЈг в. ироф. Унив., Миливоје Башић проФесор III Веогр. Гимназије, Драгутин Костић проФесор II Беогр. Гимназије. Према овом реФерату Савет је дао ово мишљење: да ову књигу, због већих недостатака, не треба као сталан уџбеник нрештампавати, но да би се ова књига, пошто има и добрих страна а у недостатку другог уцбеника те врсте, могла употребити као уџбеник ириватног издања док се стечајем, који треба што пре расписати, не добије бољи уџбеник. Г. г. Поповићу, Башићу и Костићу на име награде за реФеровање о овој књизи одређено је свега (60) шесет динара. VI Сасдушан је писмени реФерат г. г. Павда Поновића, ванредног проФесора Универзитета, д-ра Јована Скердића, ванредног проФесора Универзитета, и Милутина Драгутиновића, проФесора реалке, о тохме: да ли треба прештамиавати ниже наведене уџбенике: 1. Српску читанку за ниже ра^реде средњих шкода, одг. Стојана Новаковића; 2. Српску читаику за средње шкоде, књ. I, од г.г. Сретена Пашића,и д-ра Милана Шевића; 3. Српску читанку за средње школе, књ. III, од г. др-а Милана Шевића и 4. Срнску читанку за средње шкоде, књ. III, од г. д-ра Мидана Шевића. Тај реФерат гласи: Г«лавном Просветном Савету Потписаним, одређени од стране Главног Иросветног Савета да прегледају српске читанке за ниже разреде средњих школа, од г. г. Стојана Новавовића и Милана Шевића, пошто су прегледали те читанке, оценили њихову вредност и употребљивост, част је поднети овај извештај. I. „Српска Читанка" за ниже гнмназије и реалке Краљевине Србије. Књига прва. Седмо издање. Београд, 1895. Г. Новаковић је своју читанку радио као филолог , као непосреднп наследник Вука Караџића и ТВуре Даничића, потпуно у филолошким ндејама коЈе су у нашој науцп и књижевности владале у добу око 1870 године. У предговору првом издању ове књиге, 1870, писац истиче иотребу да се проучаваљу народнога језика даде што више места. За тај посао норед грама-