Prosvetni glasnik

941

ПРОСВЕТНН ГЛАСННК

курс из историје српске књижевности. Сагласно са њиме, и мн мислимо да као поноћна књига треба да буде једна читанка, у којој би били заступљени сви наши добри писди, и старији и млађи, да се поред тих одломака даде и кратка деФиниција појединих књижевних радова, и кратка биограФија писаца, да се наброје његови главни радови, да се д& кратка карактеристика његова рада. Читанка би на тај начин постала занимљивија, једрија и кориснија, и нрипомогла би веома много подизању писмености и књижевне културе у нашим средњим школама. 2) У тој новој читанци ваљало би дати места и многим другим стварима које у досадашњпм читанкама нису заступљене. Чудно је да су у досадашњим читанкама етику представљале народне пословице, врло често привремене и сумњиве моралне вредности. Етичкој страни треба поклонити озбиљно пажње, и моралне и грађанске иоуке сасвим би добро дошле у тој новој читанци, која би, тако попуњена и разнострана, била не само књижевна антологија и „доступаоница књижевности' ; но корисна мала енциклоцедија ученика који се почињу бавити књижевношћу и почињу улазити у живот. 15 јуна 1909 Београд. Главном Просветном Савету захвалнн, Павле Поповпћ Јован Скерлић ванредни проФесор Универзихета. Милутин К. Драгутиновик Према овом реФерату а после и усиеног обавештења, Савет је дао мшшвеље: 1) да Српска читанка од г. Стојана Новаковића не одговара више данашњнм схватањима н потребама и да је с тога не треба прештампавати; 2) да није потребно сада прештампавати Српску читанку за средње школе, књигу1, од г. д-раМилана Шевића, пошто већ постоји приватио издање те књиге. А Гдавни Просветни Савет скреће пажњу госнодину Министру на ово: Главни Просветни Савет на своме 984 састанку одлучио је да редовни чдан његов г. Павле Поповић, ванредни проФесор Универзитета, разгдеда измене које је г. Шевић учинио уранијем издању и да види у кодико се ове ослањају на чд. 12 иравила о уџбеницима и да ли су извршене у смисду раније одлуке тако, да се ова читанка може штампати онако како ју је писад поднео: па ако г. Поповић нађе да со ово може извршити, да иоднесе извештај Министарству и у том сдучају писцу за учињене измене да се да хонорар у 600 динара, а у противном да се прештампа онако каква је у потребном броју примерака за шкодску 1907—1908 годину, а оддука о прерађеној читанци да се поднесе доцније. По овоме је г. Поповић ноднео извештај иод ПБр. 10125 од 17 Јуда 1907 године: да је г. Шевић учинио измене означенс у предгонору снога рукописа и у акту раннје посдатом Министарству и да измене иду на корист дела, јер је сада читанка боља но у ранијим издањима. Ну и ако су те измене јаче, оне „у основи не мењају дело" према чему оне одговарају чд. 16 правила о уџбеницима, на којем је Гдавни Иросзетни Савет задржао своју пажњу; ове измене одговарају ранијој