Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

945

Саветској одлуци (ПБр. 21133). Према свему г. Поповић је дао мишљеље да се читанка може штампати онако, како ју је г. Шевић сад поднео и да му се на име хонорара изда 600 динара. По овоме од стране г. Министра није донета никаква одлука; а г. ШевиК је узео рукопис и противно одауци ПБр. 7037 од 2 јула 1902 године да је ова читанка искључива и неограничена својина Министарства Просвете за све време, сам без одобрења штамнао је у издању књижара Геце Кона приватно ову књигу са назначењем : „Прегледао и одобрио Гдавни Просветни Савет, СБр. 40 од 30 јуна 1907 године и ПБр. 10125 од 17 јуда 1907 године." 3. да Српску читанку за средње школе, II књига, од д-ра Мидана Шевића, коју је писац ноднео ноирављену у рукопису а која је државна својина, треба сматрати као старо дедо а за учињене измене и доиуне дати г. Шевићу до 600 динара с тим, да му се та сума исплати пошто се регулише питање о читанци за I разред. 4. да Српску читанку за средње школе, III књ., од д-ра Милана Шевића треба прештампати у толико примерака, колико је нотребно за две до три школске године. У исто време Савет је усвајајући мишљење г. г. реФерената о томе какве треба да буду читанке за средње школе дао мишљење: да треба расниеати стечај за читанке израђене на модерној и књижевној основи, чим се реши питање о измени садањих правила о штампању уџбеника и израде иотребни наставни планови и нрограми. Г. г. Погговићу, Скерлићу и Драгутиновићу на име награде за реФеровањо о овим књигама одређено је свега (180) сто и осамдесет динара. VII Саслушан је нисмени реФерат Протосинђела Доментијана. проФесора Богословије Св. Саве, и г. Крсте Јонића, учитеља из Београда, о преводу књиге „Легенде о Христу" од Селме .ГагерлеФ, коју је Саеету поднела г-ђица Даринка Брајковићева, учитељица у Планиници. Тај реФерат гласи: Гхлавном Просветном Савету Актом Главног Просветног Савета од 3 јуна ове годпне број 165 иослат нам јо на преглед и оцену превод „Легенде о Хрпсту". Пошто смо исти прегледали, част нам је поднети сноју оцену у следећем: „Легенде о Христу" од Селме Легерле®, од којих је госпођица Брајковнћева превела с немачког и руског језика седам. долазе у тако звану аиокриФну литературу првих векова хришћанства, коју црква не признаје за истиниту. Писци апокриФа старали су се да иродставе личност Христову чудесном по људском схватању; 'трудили су се да доауне онај период из његовог живота, о коме се не говори много у каноничпим спиоима новога завета — у Јеванђељпма, а то је детињство и узраст до тридесете године. С обзиром на ове околности иоменути снис се не може оцењивати као богословски, јер би се као такав морао одбацити. Али „легенде" се могу ценити као литерарни производ. Као такав он није ио веру штетан, и ако иредставља Иеуеа Христа као човека и то као чудесног човека, почев од детињства. Сем тога .сиис нема циљ да учи вери и моралу, већ да буди