Prosvetni glasnik

946

ИГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нежне, иријатне осећаје према Христу као леиом, добром, паиетном, милосрдном и одважном на пожртвовање детету, дечку и човеку. Он је увек јако симпатичан, необичан и випга од осталих, управо чудесан. Добра лектира је врло згодно средство да иопуни нразнине у настави. Она има да иружи пластичну подлогу школској настави, да изнесе пред душу читаоца поједине објекте у друкчијој, новој снетлости и покаже нове стране, које се не могу у настави запазити. Песници стварају своја уметничка дела под најживљим учешћем свог унутрашњег бића, они јаче саосећају туђе радоети и болови него други људи и у колико умеју то боље да представе, у толико више утичу на читаоца. Деца јако воле индивидуално обојене описе, а мрзе све што је апстрактно п опште. И писац ових легенада, Села ЛагерлеФ, износи нам заокругљене, лепе, свеже, иластичне и пуне живота слике из живота Христова. Опнсивање је пуно топлине, која покреће душу. Према свему наведеном мишљења смо, да је превод подесна лектира за децу и да се ио томе може иримити. Али је потребно да преводплац напише предговор и у њему објаснн шта је то легенда и да се ове не налазе у Јеванђељу. Језичне грешке у преводу смо исправили. Госпођица Брајковићева свуда спаја код глагола. одречну речицу не и пнше уједно: да ли, и ако, мало после, увече ит.д. Затпм узастопце попавља једну исту реч, што квари лепоту. Место тога су узете друге речи сродног значења (снноними) и још су замењени неки стари изрази новијим и иодеснијим. Захвални Главном Просветном Савету на пажњи 13 јуна 1909 год. Београд. Протосинђел Доментијан, иро®., Крста Јоник, утатељ. Према овоме реФерату Савет је дао мишљење: да се превод књиге „.Дегенде о Христу" од г-ђице Д. Брајковићеве, може преиоручити за ђаке и ђачке књижнице виших разреда основних школа и нижих средњих школа, пошто преводилац напише иретходно предговор и у њему објасни шта је то легенда и да се ове не налазе у Јеванђељу и пошто исправи све језичне грешке, које су у самом преводу озиачене. Г. г. Протосинђелу Доментијану и г. Јонићу одређено .је на име награде за ре#ероваве о овом преводу свега (60) шесет динара. С овим је састанак закључен.

992 РЕДОВНИ САСТАНАК 12 оептешбра 1909 год. Бнли су: потпредседник Миливоје Ј. Поповић ; редовни чланови: Сава Антоновић, Јосиф Ковачевић, Љубомир Протић, д -р Чедомиљ Митровић, Мирко М. Поповић, Светислав Максимовић ; ванредни члановл: Миливоје Башић, Живојин Ј. Јуришић, д-р Светолик Стевановић. Пословођа: Михаило Недељковић. I Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 81 августа ове године ПБр. 14532, којим со извештава Главни