Prosvetni glasnik
46
ИРОСВЕТНИ ГЛАСН11К
развијао има иеторија да обухвати у једну целину — иеторију човечанства. Али пошто је живот човеков везан за лшвот земље .и по том васиоие. историја мора позвати астрономију, геодогију и биодогију као своје органе у помоћ да јој оне нокаљу те везе човекове с простором. Али пошто ни астроном ни геодог ни биолог не могу чулима својим дознати шта је све у временима бивал-о, него само мисле о томе и њихове су се мисли мењале у временима значи да се живот човеков у историји може појмити само умом а никако чулима. А тако исто и живот васионе и земље. А пошто су, од како је човек ночео мислити, васиона и земља ни мало или врло мало измсниле се и пошто човек данас друкче мисли о васиони, земљи и човеку него што је некад мислио, то може бити само једно од ових: или је само оно истини што данас човек мисли о свету а што је аре мислио да је заблуда) или је оно истина што је аре мислио а данас што мисли, да је то заблуда, или је све што је човек мислио аре и што мисли данас да је заблуда, или је све у ^ то је човек мислио аре и што мисли данас да је истина. Ако Је само оно иетина што данас човек миели а све нређашње даје заблуда, неманикојег критерија по коме би то могли доказати и иотврдити, јер се данас мисли да је тако што се верује да је тако а некад се мислило онако што се веровало онако. Значи да се тако морало мислити Јер су све историјске погодбе нагониле да се тако миели, пошто је миеао само израз целокупног живота, свих односа живота једног друштва. — То исто важи и за тачкудаје истина оно што се пре мислило а да је данашње мишљење заблуда. А кад би све оно што је човек мислио и што мисли, бнло заблуда онда би нестанком вере у могућност истине нестало и сваког пострека прогреса — не би било науке, цивилизадије, историје. Ум људеки увидев да су сви нродукти његови лажни, изгубио би поуздање и веру у себе, клонуо би и човек би спао на ниво животиње. Остаје дакле само носледња могућност: да је све истина што је човек некад мислио и што данас мисли. Заблуде нема, или ако је има она је само наличје истине, извесна Форма истине. Истина као и све људско може бити и јесте само релативна, никад ансолутна. 114. Ни један политички народ у историји до данас није пропао само услед спољњег притиска других. Увек је у њему било клица за распадање н пропаст и пре тога. 115. Ни једна наука није кадра да образује човека за живот толико. и тако као историја. У том погледу она је најхуманија наука.