Prosvetni glasnik

НАУКЛ И НАСТАВА

47

116 Знање историјске ирошлости брише мржње између племена и народа и виде се „заједничке историјске везе и порекло. 117. Као што је вештина увек била окружона с мање опасности него наука, не задавајући ником подозревања или неповерења, не нападајући ништа, тако је међу осталим наукама права историја и наука о друштву могла се јавити само код слободних норода. 118. Атракциона снага историје све више расте; она све више привдачи себи све раскомадане и разбацане дедове човечанства док га једном не буде потпуно увукла у себе. 119. Предмети свих других наука далеко су од неносредних људских интереса и себинности те су се и оне науке прво дигде, чији је предмет најдаљи од човека и његова неиосредна додира — астрономија —, док су обрађивању историјске науке достуини сви људски интереси и страети и нижи историци судећи о личностима и нехотице мрзе и воле замећући свој субјективни поглед на историјске дичности и догађаје. 120. Пошто су конци из којих су исплетени живот људски и историја човечанства много тањи и финији него конци природе и по томе се лакше замрсују и кидају, то су и историјски појави и догађаји привидно ћудљивији од свих других наука, те је историја још широко поље за субјективне назоре и мисли. 121. Историја се разликује од других наука и тим што је њен предмет ремећен у свом развитку више него икоји предмет друге које науке и што је подлегао свима могућим страним упливима више него икоји предмет других наука. На човека је у свему његовом историјском развитку упливисала сва могућа природа — астрономска и земаљска, с тога је историја остала назаднија од свих других наука и неће се уздићи све дотле док се човек не ослободи колико историјски буде могао и не пође својим правим путем развитка.