Prosvetni glasnik

48

ИР0СВЕТ1Ш ГЛАСПНК

122. Задатак је историје да одвоји оно што је морадо бити од оног игго је могдо бити и не бити, да одвоји суштаствено од акциденталног, да покаже прави пут којим човечанство мора ићи у својој историји и прави смер коме мора тежити. У историји има много много путева а само један правац, један смер. Што се даље иде од човека у природу све је мање путева и обратно. Према томе цеда шарена историја човечанства могда би се редуцирати на неколико наизменичних тачака у ходу свом. Историк на пр. не сме приписивати случајпости крусада дизање буржоазије и трећег стал.ежа. За то дизање он мора тражити дубљег узрока и процесом историје доказати да је се трећи стадеж морао временом дићи, и да није било крусада. Полазећи са тог гледишта супстанцијалности историк мора показати законе по којима је човечанство морало ићи у историји било или не било и Египта и Грчке и Рима, и хришћансгва и крусада, и реФормације и Франц. револуције, сматрајући све ове историјске појаве само као Форме, које неминовни процес историје није могао узети и да је место њих могао се јављати и у другим маниФестацијама и Формама. Научна историја има посла само с оним што је морало бити. Ово што је могло бити и не бити није нредмет историје као науке него историје као вештине. 123. Све што је неисторијско или је неразумљиво или лажно. Човек може разумети само оно што може довести у историјску везу, иисторијско разумевање нечега јесте једино право и најтачније разумевање. 124. Везати све појаве у природи и историји не каузалним везама него везама зависности, јесте прави задатак философ . историје. 125. Историја је свест човечанства. Са писањем историје почела се будити и свест човечанства. Дотле је човечанство само живело и радило несвесно своје историје. 126. Историја је апсолутно према свима другим наукама које имају посла са објектима, са релативним. Ум људски у историји јесте највиши стуиањ апсолутног; у свима другим наукама ум људски је релативан добу, простору и околностима.