Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

земаљско тако и у историји има вр.ло мало срца а још маље разума људског. Нека сдеиа судба управља свим људским у историји. 159. Историја све више ионижава религије, ФИЛосоФије, иауке, времеиа, народе до оруђа, до органа једне цедине, до израза једног духа. 160. Историк мора тражити таке законе историје човека који ће важити за све просторе и сва времена, одвајајући супстанцијално од акциденталног, оно што је морало бити од оног што је могдо бити и не бити. 161. У природи као и у историји нема узрока, има само усдова; узроци су рудименат некадањег појимања снага и божанстава. Ноћ није за то што има узрока ноћи него за то што нема услова снетлости. 162. Историја је телескоп за дадеке светове пре и праисторијског живота људског. Само помоћу н>е могу се разумети они дадеки светови пређашњег живота људског, који данас изгледају и сувише мали и мрачни а којима тек историја одређује праву величину, вредност и светлост. 163. Задотак је историје мирење свих супротних праваца, реда и слободе итд. 164. Историји је задатак да из множине нестадног и колебљивог у људском животу нађе оно што је трајно, стално и всчито; да нађе конце који везују првог човека за целу потоњу историју, конце који се никад кидали нису и неће се прекинути. 165. Историја човека и ума његовог идеална историја земље и васионе, закони развитка земље и васионе најбоље се могу сазнати из закона развитка човека и ума његовог. 166. Наука је Форма, Фаза вере — вера у моћ ума свог. 167. Садашњост .је само пена прошдости. Што нижи дух он више тоне И живи у садашњости. Историјско појимање је највише појимање ствари. историја је према остадим наукама као телескоп према чудном оку.