Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

егоизма до патриотизма и козмоподитизма. Историјска свест је најФИиија светлост дудског духа коју брзо и дако потискују друге Форме светлости — појединих Форама живота и појединих пролазних Фаза. Као гато је разум узвишена Форма душе, осдобођена од притиска нижег психичког и чулног живота тако је историјска свест узвишена Форма свести осдобођена од свих пролазних Форама. од свега појединог — наука, Философија, народа, религија, времена па и од нижег човековог живота. Као што је разум само мирна светлост, без топдоте нижег психичког живота — страсти и аФеката, тако и историјска свест не надази ништа у историји чему би се требадо смејати и пдакати. Све те ствари којима се човек смеје, пдаче, осуђује изгдедају са свим друкчије на светдости историјске свести, идидрукчије: човек са свима странама и особинама његове душе губи се на светдости историје. Разумети значи наћи пропорцију снаге, ведичине, важности и узајамног упдива ствари, значи тако наместити ствари једну поред друге, једну за другом и једну над другом да свака ствар заузме оно место у простору и времену које јој припада по њеној важности, ведичини, снази и упдиву на друге ствари, да ни једна ствар не заузме туђе место, које јој не припада и да тако ремети општу хармонију. Према томе сва зда у историји, све патње, реметења и бодови разумеће се као непропордијадан распоред ствари људских и људи самих, што су ствари и људи заузимали места која им не припадају и што су лажно представљаде важност, снагу и величину које нису имаде. И све реводудије у историји разумеће се као тежња да се васпостави пропорционадност ствари, људи и добара. Рим нису срушиди варвари, него његова унутрашња поремећеност, што није бидо сдободе у животу и кретању друштва да би најбољи могди доћи на та места, што су и материјадна и духовна добра бида и сувише непропорцијадно распоређена, те је по том Рим престављао снагу коју није имао. Оријенталне државе све нису пропале него су се преврнуде, јер им је базис био и сувише узан, основане само на вишим кдасама које су биле и сувише мадобројне према маси која није имада никаквог удеда у држави. И свака велика идеја тежи правој пропорцији, правидном распореду ствари. Хришћанство трржи добра људска за све људе без разлике; гравитација, хедиоцентрика потискују земљу са оног места које није било њено и даЈе јој право место међу другим козмичким телима; реФормација потискује папу и духовништво са места које су узурписади, одузима им важност и ведичину која није њихова и правидније распоређује елементе друштва[; реводуција потискује пдемство са места које је заузедо и у организму народа одређује правидније место појединнм кдасама и елементима. у друштву; дарвинизам скида човека с висине на коју се дажно попео и одређује му нраво место његово поред других животиња и према другим стварима у природи: разумевање историје