Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

(сВРШЕТАк) Српска књижевност У XVIII веку, од Јована Скерлића. Издање С. К. Академије, у Београду 1909 г. III „Доситеј Обрадовнћ" Г. Скерлић почиње расправу о Доситеју овим речиша: „Доситеј Обрадовић је дентрадна личпост XVIII века". Али се из распореда родова литературе у овој књизи то не види*. нигде није речено какве идеје држе у духовној заједници известан број нисаца па да им Је био Доситеј „централна личност". Рад у српској ћирилици 18 века, од 1700—1800 г., није био једног рода књижевног и дидактичког, и према томе није могао Доситеј бити за све писце „центрмлна личност 18 века". За Рачане, СтеФановића, ЖеФаровића, Рајића и друге њихових књижевних особина, Доситеј не може бити „централна личност", и ако су без икакве ограде стављени у једну књижевну листу са Доситејем. Г. Скерлић је погрешио, што 18 век није поделио у одсеке по роду садржине књига и рукописа. Да је тако урадио видело би се који су аутори били, по идеји списа, Доситејеви претходници и следбеници, и према томе јасно би се видело: је ли он био „централна личност" свему ппсању у 18 веку, или само извесном броју писаца тога века. Ко неће, као г. Скерлић, да дели 18 век на кругове (одсеке) по роду садржине списа, тај не може говорити о „централним личностима". Кад се прочита свих 100 страна расправљана о Доситеју, види се да ово није требало делити на 11 засебних одељака, јер се све своди на биограФију, идеје Доситејеве и „Општи поглед". Али и поред свих тих одељака Доситеј у овој академској књизи приказан је комиилаторски, бар важнијих нових прилога нема. То ћемо видети, разгледавши те одељке који сезову: „Биограф*лја, карактер, библиогра-