Prosvetni glasnik

636

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

ЗАТВОРЕНЕ 00Н0ВНЕ ШКОЛЕ Одлукама Министра просвете и црквених послова затворене су основне школе: у Валевцу, окр. тимочког, 19 јуна о. г. ПБр. 9321; у Мекишу, окр. тошшчког, 24 јула о. г. ПБр. 10895; у ЈВел. Плани, окр. топдичког, 24 јуда о. г. ПБр. 10895.

РАСПИСИ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА

Свида средњиж и стручним школама. Заступник Министра иностраних дела господин Министар нросвете и дрквених послова доставио је овом Министарству писмо које је добио од Краљев. Посланика у Петрограду и које гдаси: „У Петроград често долазе Срби младићи, који немају ни средстава ни услова за пријам у школу, и моле Посланство за препоруку за пријам у какву школу дивилну или војну, као питомци руске државе; не распитавши се, пре свога поласка из Србије, да ли ће моћи бити примљени. С друге стране опет има покварених младића, који долазе овамо без икаква циља и уздајући се у установе, које Јужним Словенима дају помоћ, скитају по Петрограду и досађују Посланству. Затим има и таквих, који, кад буду примљени у какву школу, својим нерадом и неваљалим понашањем, доводе у неприлику управу школе. Тако су на пример три младића српска поданика, који су до скоро били у војној школи у Вилми, отпуштени из те школе зато што су се дрско понашали и шта више договарали да бију пуковника надзорника школе. Да се, дакле, они младићи, који из необавегатености о условима и без ередстава овамо долазе, не би излагали неприликама у страном свету, мишљења сам да би опет требало, као што је раније чињено, обавестити свет преко новина, да се сваки онај који жели ступити у какву руску школу, има најпре распитати у руском Посланству у Београду о условима и да ли већ сва места нису попуњена, као и да ли могу добити стипендију од руске државе, јер је број стипендија Јулшим Словенима ограничен. Што се тиче оне друге категорије неваљалаца сличних онима за које сам навео пример, и уопште скитница, који овде срамоте српско име, мислим да би иајбоље било, кад би се руско Посланство и у опште руске власти замолиле да ником не визирају пасош — што је нарочито потреОно за улазак у Русију — док од надлежне српске власти не добију уверење о добром владању дотичних младића и у опште повољне податке о њима. И наша полиција могла би да нрипази при издавању пасоша, ма да је њој теже знати куда ће ко са заграничним иасошем ићи".