Prosvetni glasnik

020

ПРОСВЕТПИ ГЛАСНИК

ради узећу један пример, из кога ћете видети. шта је средња брзина. Два дечка треба да пређу исти пут за исто време, нпр. растојање између два дрвета. Један дечко иде сталном брзином поиздаље и чим дође до првог дрвета, и други дечко пође од тог дрвета у исто време, идући све брже и брже, док нанослетку не стигне првог дечка код другог дрвета. Каквом се брзином кретао први а каквом други дечко ? Први дечко кретао се стадном брзином а други једнако-убрзано. И та сгалла брзина, којом се кретао први дечко, зове се средња брзина. Шта се онда разуме под средњом брзином код једнако променљивог (једнако убрзаног или јоднако успореног) кретања? (Сви ћуте). Евоја да кажем. Под средњом брзином код једнако ироменљивог кретања разуме се она стална брзина, којом би тело ирешло исти иут за исто време као и кад би се кретало једнако ироменљивим кретањем. Ношто смо се упознади са средњом брзином, да видимо како се она добија. Средња брзина ма за које време добија се, кад се узме половина збира почетне и крајње брзине у дотичном времену. ЈЈолике су средње брзине код слободног падања, према напред реченом, за 1, 2, 3, 4, итд. секунда? Средње брзине су: за 1. секунду: 4^9 ; . 0 + 2X9,8 п0 0+3X9,8 за нрве 2 секунде: — 0 = 9,8; за прве 3 секунде: ——^——= 14,7 ; д 2, 0 + 4X98 за прве 4 секунде: — = 19,6. итд. Како ћемо наћи пређене путеве код слободног иадања, кад смо једнако-убрзано кретање претворили у стално РПошто смоједнако-убрзано кретање иретворили у стално, иут Кр.мо на&и, кад сталну (средњу) брзину за дотично време аомножимо временом — бројем секунада,за које се тражи иређени иут. Према томе, коликн су пређени путеви за 1, 2, 3, 4, итд. нрвих секунада? Пређени путеви биће: за 1. секунду : 4,9 X 1 = 4,9; запрве 2 секунде: 9,8 X 2 = 19.6; за ирве 3 секунде: 14,7 X 3 = 44,1; за прве 4 секунде: 19,6 X 4 = 78,4; итд. Ове резултате за пређене путеве: 4,9; 19,6; 44,1; 78,4; итд. можемо нанисати у обдику: 4,9 = 4,9X1; 19,6 = 4,9X4; 44,1=4,9X9; 78,4 = 4,9X^6; итд. Из овог новог иредстављања пређених путева видите, да је сваки резултат састављен из 2 броја, који се множе међу собом. Први је број (4,9) половина убрзања код слободног падања а други се број добија, кад се број секунада помножи самим собом. Јесте ли ово добро разумели? (Јесмо). Хајде нека ово један понови! (Устаје један осредњи ученик и добро понавља). Да ли су нам потребне средње брзине при одредби пређених путева, имајући на уму предње резултате? Нису нам потребне средње брзине при израчунавању пређених путева. Па шта треба радити, кад хоћемо да израчунамо пређени пут при слободном падању? При одредби иута код слободног иадања треба иоловину убрзања иомножити бројем секунада, иа добивени иро-