Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

159

5. За ноделу дана вреди: Рано се кренути из стана, путовање до подне, са дужим или краћим одмарањем, од прилике 3 часа одмора у подне, 2—3 часа путовања са потребним одмором. Нромена пута, скраћење или продужење путовања допуштено је. 6. Храна: Сваки учесник тр.еба да се снадбе судовима за кување провијантом за прве дане путовања. Ручак но правилу треба сваки сам да спреми (рецепти у ^У.-У. .јеловнику). Препоручује се, да се више њих удруже за кување, како би се боље користили посуђем. Доручак и вечера је према ириликама у гостионици или учесници сами кувају. Не допушта се пијење алкохолних пића и пушење. За спавање служе слама, сено или постеље. 7. Путном касом управља вођа; он из ње плаћа издатке на железницу, преноћиште, доручак итд. По нахођењу вођину исплаћује се сваки дан нешто за допуну провијанта. Еао новац за џеп треба сваки учесник да понесе са собом највише трећину од одређеног новца за пут. Да би се спречила злоупотреба, вођа је у свако доба овлаштен, да новац за џен узме на чување. Излети на обданицу треба да буду спрема за путовања о великом школском одмору, јер се на њима младићи ноступно навикавају на просечан марш (25—30 кт. за дан), а с друге стране имају прилику, да од вође и старијих другова виде неко искуство, пре свега да о одмору у подне науче тајанствону вештину кувања у пољу. Потпуна независност од гостионице, чиме се излети сами од себе врше без алкохола, толико чини јевтинијим ове једнодневне излете, да родитељи често немају ништа више да плате већ само можда за вожњу. Ова тежња да се смањивањем трошкова но.јача учествовања у путовањима дадне и сиромашни.јим могућност за учествовање, баш кад их је и вишеизједне породице; створенје на основи дугогодишњег искуства добро срачунати систем, који путовањима од више дана или више недеља даје нарочити изглед. Само тиме бива могућно, да се на пут од 3—4 дана нросечно потроши 5—6 марака (уједно 2—3 м. за подвоз) а на пут од 1—2 недеље 7—14 марака (без железнице). На дужим путовањима по средаонемачким брдима и севернонемачкој равници сваки учесник иролази дневно са 1 марком (без вожње на железници IV класом). Слично је и по другим крајевима. Опрему прегледа вођа уочи дана поласка а у ис/го време полаже се на признаницу и одређени новац за путовање. Вођа управља заједничком касом, из које плаћа издатке учињене за све подједнако, дакле за железницу, за преноћиште, храну, улазнице итд.; даље даје понешто „плате" на лично задовољство свакоме и за нопуну нроФијанта, као што је речено напред. Вођа одређује старијим друговима неке помоћне дужности. А најстрожа подела рада наступа при одпросветни гласник, I кн>., 2 св.. 1911. 11