Prosvetni glasnik

160

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

марању у подне, које се одређује око 12 часова после марша од 5 часова од прилике, на хладовитом месту, од кога нису далеко дрва и вода а но могућству ни село, одакле се може набавити још што за храну. При прављењу огњишта, доношењу дрва, кувању и узимању јела итд. влада најстрожи ред и дисциплина према највишем закону за путовање: упуства вођина морају се безусловно слушати. Еао дисциплинска средетва њему ето.је на расположењу: одузимање оне „плате", одузимање јела у згодним случајима, и искључење од даљега путовања као најтежа мера. После јела је доста слободна времепа за одмарање, играње, купање, писање дневника итд., а често се и црта. После одмора од прилике од 3 часа и после још 2 часа пријатнога марнш треба што раније постарати се за преноћиште. Како се оно не може увек унапред одредити за сваки дан, не рачуна се увек еамо на гостионице. Не бежи се до душе од јевтиних ностеља, ако их уиоште има довољно; али се радије тражи добра чиста слама или се завлачи у топло сено. Где се може, користе се наравно и ученичким и студентским преноћиштима, која су нодигнута у неким немачким крајевима. Али још радије се тражи стан код евојих; јер у скоро евима средњим и већим градовима у Немачкој могу се наћи другови, који исто тако радо указују срдачно гостопримство, као што ћегадоцније примити и сами. Уз нут треба уме.рено маршовање да буде само средство за сврху угоднога идења напред; напоран марнг, као н. пр. да би се стигло за воз, за што су младићи већином увек готови, .јер их дражи, да мере снаге, треба да буде само редак изузетак всћ и због неизбежног великог умора, који настаје поеле тога. А никада маршовање не сме да буде спорт идења и с тиме само као сврха. Због тога ће слабији ићи напред и давати темпо. Ради вежбања у читању карата они наизменце показују у појединостима пут, који је унапред утврђен. Потребна задржавања и згодна одмарања бивају већ и због тежње појединаца ради ФотограФисања- или цртања, ботаничких или минералошких скупљања. ПроФ. Гурлит (Мопа^зсћгјЛ Јиг ћбћеге 8сћи1еп, II, 1903. стр. 546.), даје нам опис једнога ученичког излета, одакле се види, какав утисак на посматрача педагога чине оваква путовања. Било је 30 учесника, дечака од 12—18 година на три студента као вође, и цео је излет извршен без икаква непријатна догађаја, на нротив, пун забаве, веселосги а и поучности. Нај.занимљивије је кување јела за ручак и вечеру, и нрање и спремање посуђа. У излету је био и један млад сликар, па и он, да не би дао рђав пример, није пушио, пре но што су ђаци поснали. Сви су се уздржавали од пијења алкохолних пића. Вође су имале пуне руке посла, али је све ишло како треба. Није потребно овде нарочито излагати, колики педагошки значај имају ови ученички излети и путовања за телесно васпитање и вас-