Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАЉЕ

165

ска и 1 православна, 2 учитељске школе и 1 женска, језуитска, један завод Си. Јосипа у Сарајеву, 8 занатлнских и 9 трговачкнх школа. Просветно стако ових скоро анектираннх земаља и школовање омладине .још је на ниском ступњу. Тек сад се уводи .један нов закон о школама којим ће се ударити темељ обавезности наставе и којим ће отпочсти нова епоха у културном развијању српског народа у тим нокрајинама. Закон овај има у неколико сличности са законнма осталнх држава европских: обавезна настава, према томе закону, траје 4 године. Учење потање навршеном 7 годином. Од тога се изузимају само нека муслиманска деца која могу носле осме и девете године отпочети учење. Мутака деца која су навршила 11 година а женска која су навршила 10 година не могу се унисивати у први разред осн. школе. Од посећивања народних школа ослобођавају се деца која похађају конфесионалне школе, деца са физичким и духовним недостатцима и деца која су удаљена од школе више од 4 километра. ❖ Славенско новинарство у Угарској и Хрватској. — У 1909 години издавано је у овим земљама 210 славенских новина од којих је више од половине хрватских (134), српских 34; словачких 41 и русинских 1. Из осталих славенских земаља ушло је у Угарску и Хрватску 464 чешких новина, 99 пољских, 53 хрватских, 9 русинских, 7 сриских, 22 словеначких, 9 руских и 4 бугарских новина. »Учитељс.ка Зора" * Руска гимназија у Паризу. — У Паризу је отворен I разред руске гимназије с тим да се у даљпм годинама поступно отварају наредни разреди. Пошто у Паризу живп 50.000 Руса то је ова школа права нотреба. * Славенски универзитети. — Данас нма свега 14 славенских унпверзитета: у Руснји 8 (Петроград, Москва, Варшава, Одеса, Кијево, Харков, Дорнат, ХелсингФор), у Аустрији 3 (Праг, Краково, Лавово) у Србији 1 (Београд) у Хрватској 1 (Загреб) у Бугарској 1 (Софија). * Матица Хрватска о чистоћи хрватског језика. — У једно.ј конФеренцији Матнце Хрватске већало се о јединственом правопису и о томе како да се ноправи језик јазних гласила. ПроФесор др. Отон Кучера констатује жалосну по.јаву, да се све впше занемарује лспота хрватског језика и да све пише у њ задиру туђи језицп. Он вели, мало људи иише, а још мање говори чистим народннм језиком, чему је много крнва хрватска књижевност. ПроФ. др. Босанац прочитао је свој рад о томе иитању, у коме је за илустрацију навео многе прпмере тешких граматичких погрешака н германизама из загребачкпх новина. Говорили су још Буде ил. Нудисављевић, др. Базала, др. Дивадић, др. Илешић, Грол п др. Дрехслер. Књнжевни одбор Матице Хрватске одлучио је, да враћа рукописе писане нечистим језиком. Затим је одлучено. да се сазове анкета свих лросветних завода, којп издају књиге н часописе, којој би бно задатак да чпсти језик. »Учлтељека Зора (< Бугарска Академија Наука. — Још јануара 1907 годпне учињен ја иреддог у Бугарском Књижсвном Друштву да се оно, основано 1869 год.