Prosvetni glasnik

166

просветнн гласннк

лретвори у Академнју Наука. Годнне 1909. изабрадо је ово друштво једну комисију да изради пројекат за Акадечију. Према деФинитивно утврђеноме уређењу, Бугарска Академија Наука је независна научна установа с лравом јуридичке личностп а са седиштем у Софији . Фебруара 20 ове године Академија је изабрала своју уираву и свог председника у лиду Ив. Ев. Гешова За сад се Академија састоји из оннх дејствелних чланова Кљижввног Друштва који стално живе у Софији , око 70 лица. Они пак чланови овог друштва, који живе у нровинцијама проглашени су за допнсне чланове Академије. Но нрави број академика свешће се на 45 постепеним упражњавањем места садашњих чланона из каквих било разлога. Дописних чланова предвпђено је 100, стра.них и бугарских којн живе у Софији или ван ње. Осим тога Академија има још и почасне чланове н добротворе. Бугарска АкадемиЈ а дели се на три одсека: 1. историско -Филолошки који се бави псторијом, археологијом, науком о језику, етнограФијом, књижевношћу и уметношћу; 2. ФилосоФско -друштвени који се бави философијом, теологијом и правним и државним науакама; 3. природно -хмеднцинскн који се бави природним, математичким и медицинским наукама. Академија ће имати ова нздања: 1. Летопис који ће садржавати изводе из протокола н седница председнништва и одсека, саонштења и споменици; 2. Саиси Академије Наука који ће доноситн научне радове у двема серијама: серија историско-Филолошка и Философско -друштвена и серија природно-медицинске. Свака серија излазиће шест пута годишње у величинн 10 до 15 табака. У „Списе" ће улазити самостална истраживања, студије и оцене туђих радова, читаних и примљених у седници дотичног одсека; 3. Зборник у коме ће се штампати повећи радови академика и других лицакоји суцримљенп у одсецила, Фолклорни и етнографски матерпјал. Зборнпк ће имати три серије: зборник исторпско-Филолошки и ФилосоФСко-друштвени, зборник природно-медшџшски и зборник народних умотворина. 4. Бугарске старине које ће објављнвати бугарске писмене споменпке (историске, језиковне, књижевне и правне). 5. Бугарске уметничке старине доноснће уметничке ироизводе и научне радове о њима. * Виши педагошки курсеви у Бугарекој. ~ Бугарски недагошки листови устају противу меродавних Фактора. што се запоставља народна просвета на рачун јачања војене снаге. Према званичнпм подацима 1907/8 школ. године бно је коеФецијенат образовања за мушке 12,3°/ 0 а за женске 8,2°/ 0 , Број народних школа у Бутарској био ,је на крају те године 3320 а заједно с приватним 4660. У ове школе ишло је 262.394 мушкарца и 167.717 девојчица. Свега: 430.111 ђака. Око њих се бавнло 5905 учитеља и 3516 учитељица. На једнога учитеља одн. учнтељицу просечно је долазило у град ским народннм школама 47 а у прнватним 32: у сеоским 46 а у приватннм сеоским 44. Претпрошле школске године било је у Бугарској 8788 учитеља и учитељица народних школа. Учитељски кадар у Бугарској иредставља одиста као и у нас огромно шаренило у логледу спреме. Тако има наставннка који су свршили само основну школу, има их са неколико разреда гимназије, са недовршеном државном педагошком школом. недовршеном Богословијом, недовршеном земљорадннчком школом, и т. д. Учитељску школу свршило је 2313 лица то је 28,20°/ о а гимназију 3077 или 37,54°/ 0 .