Prosvetni glasnik

настава н кудтура

547

радости од Г-ђе де Жирарден, Цезаров тестамент и неколико комадића од Миееа. Што се тиче романа, из седамнаестог и осамнаестог века има их врло мадо, да не каже човек нимало. Из деветнаестог века, остав .Ђа се сасвим на сграну Флобер и Гонкури, и без мало сасвим Бадзак; од Жорж Санда узима се само Мала Фадета и Ћавоља бара, али и то врло ретко. Чита се много Доде, Изабране ариче, Приче из моје ветрењаче, Мали (с!е Ге1Г сћозе) и Тартарен из Тараскона; много Сувестр, Крај ватре, Филозоф иод кровом, Под хладњаком, Проиланак; много Еркман-Шатриан, Терис и Емануел Арси; врло се често налази У Породици и Без Породице од Хектора Малоа, и Пут око света за осамдесет дана, од Жила Верна, не заборављајући ни Пјера Лотиа, Гене Базена, Жила Клартиа и Жииа. Али истори.ја заузима највише места: не занемарује се ни једно историјско дело, нарочито ако нрича ратове у којима .је Немачка триумфовала. или ако, износећи наиоре Франдуске за јединством, чини драгоденијим, у очима младих Немада, тешко иостигнуто јединство. Од Вињиа, узима се Сенк-Марс, од браће Маргерита, Пораз; од Л.удвика Алевија чита се мало Пои Еоста, али се иного налази његов Уиад. Чеето се не зна за Франсиска Сарсеа као критичара, али је велики број ђака прочитао његову Оисаду Париза. Исто тако, не зна се да је Габриел Моно створио читаву једну историјску школу; у њему се нарочито види писац Француза и Немаца. Отуда се налазе, међу читаним нисцима, не само велики историчари као Гизо, Тјер, Мнње, Огиетен Тје]>и, Мишле, Мишо, већ и нисци другог реда као ДанФре, чији се Поход од 1806—1807. доста често чита, „јер показује, каже један Немац, како је Наполеон газио сгранде, нарочито Немце 1( ; већ н анегдотичари и романсиери с историјским претензијама као граФ д'Ерисон, Еркман-Шатриан; већ и Француски уџбеници за историју, Дири, Лавис идруги; већ и дела најновија, од Шикеа, генерала Неја и потпукоБника Гусеа о рату од 1870 године 1 Ево којим редом иду писци који су, 1901, били највише читанп у мушким круским средњим школама. На челу стоји Молиер; затим, 1оп§о 8е4 ргох1тиз 1п4егуа11о, ЈКркмаи-Шатриан; за тим додази, на придижној даљиии, Г-ђа Вруно, писац Франсинеа и Лута двоје деце и> Француској; Доде, Расин и Тјер долазе затим, у истој групи. пспред Сувестра, ЛанФреа, Скриба и графа д'Ерисона. Тен, Корнеј и Сарсеј заузимају 12°, 13° и 14° место; Копе и Водтер су суседи, један 20. др}ти 21. Виктор Иго, 32. долази одмах поред Жоржа Дириа; остали Француски велпки нисци су међу последн.има, Исто изнена5)ење и кад се погледају дела која су најчешће узимана за читање. У гимназијама, то су: Тврдица, Историја једног рекрута из 1813. од Еркмана- Шатриана, Поход у Ешиат од Ланфреа; Учене жене, Теново Порекло савремене Француске и Пут двоје деце ио Француској, од Г-ђе Бруно. У реалним гпмназијама, ред је овај: Пут ио Фрапцуској, Поход у Егииат, Историја .једиог рекрута, Тврдица и Мизантрои. Најзад, у реалкама, на прво место долазе Псторија једног рекрута и Пут ио Француској.

\