Prosvetni glasnik

548 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У остадом, ево тачне листе Франдуских дела која су била читана, за време школске 1908—1909. године, у разним школама. Пруска гимназија. У разред: Лавис, Историја Француске. — VI разред: збирка прича; избор из романсиера из деветнаестог века. — VII разред: ТепФер, Новеле; Моно, Немци и Французи. — VIII разред: Сандо, Госаођица де ла Сеглиер; Тен, Порекло савремене Француске. IX разред: Молиер, Уображени болесник; Сувестр, Филозоф иод кровом. Реална гимназија у једној малој кнежевини. VI разред: читанка о Паризу и Француско.ј; Молиер, Пучанин као властелин — VII разред: Сарсе, Оасада Париза : Сандо, Госиођица де ла Сеглиер. — VIII разред: Молиер, Смешне ирециозе; ЛанФре, Поход од 1806—-1807. IX разред; Молиер, Јврдица; Иго, изабрани одломци; Тизо, Историја цивилизације у Евроии. Реалка у Пруској. IV разред: Бруно, Пут ао Француској; Жирарден, Страх од радости; Жил Верн, Пут око света. — V разред: Бруно, наставак; Еркман Шатриан, Рекрут из 1813; Доде, Мали; Паганед; Фридрих Велики. — VI разред: избор модерних новела; Паганел; д'Ерисон, Днсвник једнога ордонанса; Сарсе, Оасада Париза; Дири, Историја Француске. — VII разред: Расин. Ифигенија; Молиер, Тврдица; Бартслемн, Пут младога Анахарзиса; ЛанФре, Поход од 1809; Доде, Изабране новеле. — VIII разред: Расин, Аталија и Федра; Молиер, См,ешне арециозе и Учене жене; Ж. Санд, Мала Фадета; ЛанФре, Поход од 1809; избор новела из деведнаестог века. — IX разред : Молиер, Прециозе, Учене жене и Тартиф; Расин, Федра ; Ланфре, Поход од 1809; Тен, Наиолеон Бонаиарта; изабрани одломци од Гастона, Париса, Тена, Бринтјера и једна историја Француске књижевности. Послужити се књижевним делима да би се предавала историја, тражити у песмама више прилику за језични коментар него ли за естетични, бирати књиге, не искључиво према њиховој књижевној вредности, већ нарочито према количини појединости о наравима, не узимати увек писце који дају најтачнију и најиотпунију идеју о књижевности, то је схватање које може изгледати мало уско, ако се човек не сети да су педагошки обзири јачи од свију других и да књижевни долазе тек у други ред. Треба додати да и ови последњи почињу да добивају земљишта. Према статистикама, број чисто историјских дел.а употребљених за лектиру смањује се, и неки наставници остављају сасвим на страну све књиге које се тичу Француско-пруског рата; исто тако, обраћа се већа пажња на литерарност дела, и последњих година не могу се више наћи у немачким школама она Француска дела за децу смешно и глупо написана каквих је раније било. Извесни проФесори Француског језика у Немачкој не боје се да напишу: Оно што треба да пресуђује у којој се мери један Француски текст може чи-