Prosvetni glasnik

НДСТАВА Д КУЛТУРА

551

ђаци спремити да иигау о литерарним предметима који се задају на испиту зредости. Али никад у немачким школама коментар није естетичан пошто се као литерарна не могу узети чиста и проста поређења с овим или оним немачким писцем. Чак ни у детаљима, нема ничега сличнога с оним што, мало одвећ смедо, саветују Француски програми! „Довести ученике дотле да јасно виде које су најзначајнпје речи у једној строФИ или једној реченици, да пронађу улогу или значај те строФе и те реченице у песми или у даном одломку, да издвоје емоцију, осећање или идеју који су надахиули песника, њихове везе са ритмом и стилом". Д. — Резултати. Еакви су резултати добивени овом методом? Најпре, изговор није без грешака. Жеља похвална сама по себи, да се деца уче начину изговора који је сада уобичајен у Француској у обичном говору, довела је до претеривања: тако се, на пример, готово свуда, изостављају нема е у изговору и каже се: р'Ш; је п' 1гоипе; 1агд'теп1; ј'заИ; СЈмгР ОитГ; с'гог; Л'за; согЛе зг Ш т'поппез 1а тс1огге; гсдт ЈЊарГете. На исти се начин објашњава одсуство везивања, нарочито после I и з: иесумњиво је да је то једна од великих тешкоћа Францускога језика, али се исто тако мора признати да Немци везују мало. Затим долазе класичне немачке грешке; 1оиг (1ш), ћоисоИдие (ћисоИ^ие), зићсМапИј (зи1)81апШ'), сотегпетеп!, (^оитегпетеп!) гНагЛег (ге1аг(1ег), Ђеаот (1јо зот), етрегег (етрегеиг), уоиг (ти1), 'оиИ (ћиИ), роззИе1 (ро8311о1е), гет\>ог<1ег (гетрог!ег), ајаИ (атаИ) доттип (соттип), ЋаЂоИоп (Каро1еоп), с~ке (је) сМп6га1 (депега1), скатЂе (јатће), ећатагз (јаишз), Сћогсћез (6еог§ез), сћгргег (§1Мег), ргипе (1»гипе), заШез (8а1а(1ез), рИз (р1из). Разуме се да се све ове грешке не праве у истој провинцији (тако је, на пример, Саксонцима нарочито тешко да изговоре з, зубне и непчане сугласнике, док се у Моравско.ј и изговара као г, и е као е) ; оне су нарочито честе у нижим разредима, и кад наставник, не будући се дуже бавио у Француској, није довољно свикао своје уво на прави Француски изговор да би могао осетити и исправити све грешке. У сваком случају, не може се рећи да је изговор у немачким школама данас грозан, као што је било ире тридесет година. Доказ је за то околност да, кад неки ученик рђаво изговори коју реч, увек се нађе други који исправи грешку; и да много ученика, чак и међу малима могу да разумеју једног Француза кад им уирави какво питање. Отуда ће се за такве младиће, који су вештим вежбањима начинили гипким своје грло кад изиђу из школе и дођу да проведу неко време у Француској погодити одмах да су Немци, али ће их човек увек разумети, и они неће изгледати смешни. У осталом, Немци и сами знају добро просвЕхни гдасник , I књ., 6 и 7 св., 1911. 37