Prosvetni glasnik

552

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да њихов изговор није савршен, и да би га исправили, колико је могуће, устаиовили су оиа јавна читања о којима смо горе говорили. Како је њихов изговор приличан, они разумеју не само свога проФесора већ као што смо споменули једнога Француза. Анри Борнек, прОФесор университета у Лилу, који је у некодико махова подуже времена проводио у Немачкој и Аустрији проучавајући уређење њихових школа, и по коме је овај члапак и рађен, наводи пробе које је сам ради тога правио. „У готово свима разредима у којима сам био, проФесори би ме замолили да се разговарам са њиховим ученицима, и свуда, чак и код малих, код ученика који су у другој години учења Францускога језика, ја сам констатовао да су ме, седам пута на десет, носле првих питања и првог страха, разумевали. Додајем да сам у почетку говорио полако, али да је, при крају брзина мога говора била као што је обично у разговору међу Французима. Кад сам, 1900 године, правио „рецитације", везивао сам чи#ане одломке са по неколико реченица, које су се тицале литерарних питања, и те су реченице ученици у опште добро разумевали. Од 1903, ја сам заменио „рецитације" лаким конФеренцијама о предметима приступачним ученицима. Чак и у гимназијама у Баварској, где се Француски учи само у четири разреда, где је у свему, само десет сати недељно посвећено Француском, ученици су пратили моја разлагања: ја сам се у то уверавао, најпре трудећи се да направим какву више мање хумористичну примедбу или испричам какву више мање духовиту анскдоту, и посматрајући том приликом своје слушање, а затим постављаући ученицима питања за време или после конФеренције. Уз то су и проФесори желели да виде тачно шта њихови ученици нису разумевали, и извештавали су ме писмено о резултату своје истрагс". Међутим продужу.је Борнек, не треба ништа претеривати: ири „рецитацијама", само је мали број младића разумевао добро сцену из Госаођице де ла Сеглиер кад Детурнел одлучује старог племића да да Бернару Стамплиу руку своје кћери; исто је тако само једна врло мала елита схватила дубоку комичност сцене између г. Журдена и његовог учитеља ФилозоФије, и осећала сву драж Додеовог Среског начелника у иољу. — Што се тиче писаног Француског текста, ученици разумевају течно и без крупних грешака теже ствари, као што су Сид или Британик. Све ово важи много више за немачке ученике: у Аустрији, ученици разумеју доста брзо кад читају Пучанина као властелина, на пр. али због мало времена, које се посвећује Француском, могу да разумеју једног Француза само ако говори о стварима врло проетим и врло полако; исто тако, сами могу да се изражавају на Француском једино

1 У реалним гимназијама, 5 часова у трећем разреду, 4 у четвртом и петом, затим по 3.