Prosvetni glasnik

НАС1АВА И КУЛТУРА

517

1 Да ли је текст аутентичан? Ако није, да ди је нетачно неком преписиван, или је сасвим апокриФан? 2 Да л.и је текст чист и потпз^н, без брисања и изостављања. Та два питања треба да буду проучавана потанко с ногледом на писма, мемоаре, беседе и, поглавито, с иогледом, на сва издања посмртних дела. Друго питање треба постављати увек кад се сдужимо модерним прештампавањем, а не издањем иабављеним од самог писда. 3 Који је датум текста? Који је датум састављања дел.а, а не само датум његовог пубдиковања. Треба знати датум појединих делова 1 , а пе само датум цедокупног дела иди рукописа. 4 Како се текст променуо почев од првог издања па до последњег које је сам писап издао? Какве су евол.уције идеја и укуса у варијантама? 5 Како се текст сгворио од првог плана до првог издања? Какво се стање укуса, какав се принцин вештине, какав се душевни рад показује у нацртима, ако су они сачувани? 6 Потом ћемо утврдити реченични, буквални смисао текста: значење, смисао речи и Фраза према историји језика, граматици и синтакси исгориској. Утврдићемо смисао Фраза расветљујући нејасне односе, исгориске и.1и биограФСке алузије. 7 За тим ћемо утврдити књижевни смисао текста. То ће рећи, одредићемо његову интелектуалну, осећајну и артистичку вредност. Одвојићемо личну употребу језика од заједничке уиотребе савременика, индивидуална стања свести од заједничког начина осећања и мишљења. Уочићемо, у гдавном и л.огичном изражавању идеја, представе и појмове моралне, друштвене, ФидосоФске, религиозне које образују основу интимног живота пишчевог и за које писац није осећао потребу да их изрази, јер је он себе разумевао и учинио је да га и други разумеју не изражавајући те појмове. Појмићемо у једном акценту, у једном одблеску, у једној #рази дубоке и збијене намере које чеето исправљају, обогаћавају привидни смисао текста, па му чак и противрече. У том послу нарочито треба употребљавати осећање и укус субјективни, али се нрсма њима треба, исто тако, с неповерењем односити и треба их контролисати, да не би пали у погрешку да себе сликамо, под изговором, да цртамо Монтења или Виње-а. Једно књижевно дело треба познати у времену кад се појавило, и у односу нрема писцу. С књижевном историјом треба историски поступати: то је очигледна истина, или то није банал.ност.

1 Види рад Виде-ов о Монтењу, и духовите постуике које је он употребио еа толико истс мудрости кодико и јатане.