Prosvetni glasnik

518

НРООВЕТНИ ГЛАСНИК

8. Како је дел.о написано? Какав је темпераменат реагирао и иод каквим околностима ? То нам казује биограФија. Од каквог материјада? То се дознаје истраживавем извора. Ту реч треба узети у ширем смислу, и не треба тражити само очевидна угдедања, груба избацивања, и брисања него све отиске, све трагове усмене иди писане традиције. У том смислу треба терати до крајње границе сугести.ја и колорација које се могу појмити. 9. Какав је био успех и утицај дел.а? Утицај се не поклапа увек с успехом. Одређиваве књижевног утицаја јесте само једна студија извора у обрнутом правцу, то се постиже истим методама. Одређивање утицаја на друштво још је важније, али га је теже констатовати. БиблиограФИЈа издања и њихово прештампавање показује продају књиге. Ми је видимо у почетној тачци, код књижара. Каталози приватних бибдиотека, посмртни инвентари, катадози читаонице показују нам је у крајњој тачци; ми видимо које је личности, или бар које је друштвене класе или које је пределе књига додирнула у њеном раепрострањењу. Најзад извештаји штампе, ириватне кореспонденције, интимни журнали, понекад примедбе читаоца, скупштинске дебате, иолемике штампе или судске пружају нам обавештења о начину како је књига читана, и о трагу који је она у духовима оставила. Ето, то су главне операције из којих се извлачи тачно и потпуно — никад потпуно у самој ствари, али најмање непотпуно — познавање једног књижевног дела. Одатле прелазимо, понављајући исте поступке, на друга дела истог писца и на дела других иисаца. Затим групишемо дела по њиховом сродству с погледом на њихову садржину и облик. Конституишемо ----- низом облика, историју жанрова; везом идеја и осећаја, иеторију интелектуалних и моралних струја; — сажићем извесних боја и извесних техника у делима жанра и духа различитих, историју епоха укуса. У тој трострукој историји човек се само онда креће сигурно кад води рачуна, и то што је могуће више, о незнатним и заборављеним делима. Она окружују узор-дела, она их припремају, скицирају, коментаришу, чине прелаз од једнога ка другоме, осветљују његов постанак и његову важност. Геније припада увек своме веку, али га он увек и премаша. Осредњи писци увек прииадају њиховом веку, они су увек на температури њихове средине, на нивоу њихове публике. Заборављена дела једне епохе увек су нужна. да обележе и одреде несводљиву и несаопштљиву оригиналност великог писца, да деФинишу средњу естетику једне школе, уобичајену технику једног жанра, обичну намењеност и општу употребу једне извесне категорије књижевне. Најпосле, књижевна историја довршује се изражавањем односа који постоје између књижевности и живота и ту се она додирује са социологијом. Књижевност је израз друштва. То је једна неоспорна