Prosvetni glasnik

522

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

Факта се узајамно ограничавају. Тражимо увек она која одузимају смисао онима која су нам пал.а у очи, и не заборавимо да узимамо у рачун „негативна Факта". Рачунајмо на велики губитак: ми не можемо никад дознати за све околности једног Факта, нити познати све мисди једног писца, и, нашим најочигледнијим тумачењима, ретко је да не постоји изглед за заблуду. Умножавајмо дакле опажања тако, да се заблуде детаља допуњују и уништавају. Обележавајмо биљегама наш пут у колико је боље могуће и смењујмо међупросторе које дух мора прећи између позитивних дата. 4. Ми се варамо у употреби нарочитих метода, и ми тражимо од једне методе закључке које нам само друга може дати. Ми утврђујемо Факта на веру дедукције а рггогг , или на веру субјективног утиска: то су груби случајеви. Ми употребљујемо, нпр. биогра®ију да утврдимо интелектуалну пли моралпу вредност једног деда. Или, ако треба да се цени неки писац: зар његове стварне намере, прнликом састављања дела, нису нужно одређење догађајима његове прошлости ? Ни петоро деце која Фигуришу у делу: ,Нађена деца", ни пантљика Мариона не казују нам ништа о моралној инспирацији Жан-Жаковој у 1760 год., а још мање о моралној врлини, и, ако би могао рећи, о здравствености Емиловој. Тај се проблем не решава помоћу пишчеве биограФије, него помоћу реакције од стране публике. У тим се реакцијама живот и карактер Русовљев више не рачунају по ономе што су они стварно били, него само по сликама, правим или лажним, које су читаоци о њима себи стварали и које се могаху мешати, више или мање, са ученицима књиге. Ми се обично варамо у избору реирезентативниж — иредставних факата. Не говорећи о претпостављањима или о пристрасностима које нас заводе, једна обична илузија чини те ми узимамо кра.јна. иретерана Факта за иредставна. Дакле, пошто су претерана, она су, према томе и изузетна: она су представна само за једну границу једног максимума интензитета. И, у нашим студијама, она садрже увек један значајни део индивидуалности која чини њихову представну вредност нејасном и неизвесном. Узор-дела јесу Факта изванредна, крајна. Федра представља Француску трагедију; али у Федри има, можда, много више онога што је специјаано само Расиново него што тога има у Француској трагедији. Факта видљиво представна јесу средња Факта. Кад се она скупе у ведиком броју, онда њихова заједничка садржина изл.ази јасно на видик, и тада- постаје лако бирати она, која су најзначајнија, то ће рећи она, која представљају најнормалније и најчистије обллке општега типа. И тиме се узор-дело, Факт крајни расветљује, оно стиче у том прибл.ижавању, сву вредност значаја; и ми видимо тад јасно у чему је, и докле је оно иредставно не престајући бити и јединствено.