Prosvetni glasnik

ИАСТАВА II КУЛТУРА

о23

Ади се средња Факта, најчешће. не могу скупити у једну хомогену груиу. Она иду у раздичном правцу. Морне, у својој депој студији: о осећању природе у XVIII веку, организовао је једну оригинадну методу да би био у стању раздиковати, међу супротним струјама и повраћајима, правац кретања идеја. Он уређује по хронодошком реду супротна Факта у парадедне серије: серија која расте обедежава нову тежњу, серија која опада јесте серија преживљаја где се прошдост продужује. Један једини пресек учињен ма у једиом моменту оставиће нас нерешљиве пред групама, од придике у равнотежи, супротних Факата. ■ Код Морне-а и Казамиан-а можемо наћи методе помоћу којих можемо решавати Фине пробдеме о акцији једног писца иди једног деда. Ми их готово увек решавамо помоћу једне предрасуде која је повољна по генија: ми му драговол.но приписујемо иницијативу иди сидину, дејство. Ми ћемо овдаш испитати четири иди пет претпоставака једну по једну које можемо имати, сем оне која све генију приписује. а) Узор-дедо може трубити победу добивену од других. б) Оно може освојити град већ ослабљен, извршнти посдедњи јуриш који осваја. в) Оно може бити само труба која труби јуриш. г) Оно може само екупљати људе расејане по свима посдовима живота, и стављати на дневни ред јавнога мњења једну мчсао. Све те поставке хоће да кажу: да урнек-дедо додази посде других књижевних деда о којима такође треба водити рачуна. Најзад, како ми не водимо да се мучимо ни зашта, ми понова практикујемо већ добивену извесност. Врдо мали број докумената и метода. у књижевној историји, дају праву извесност. А извесност, у гдавноме, стоји у обрнутом смислу према општности познавања. Ево, то треба да имамо на уму. Али вероватноће, приближности нису за презирање; и ми ћемо врло добро бити награђени кад будемо прешли преко некодико прагова ка савршено јасном познавању. Треба знати, у исти мах, оценити стечене резултате да бисмо могли избећи скеитицизам обескуражавајући, и смањити њихову вредност, да бисмо избегдн бдажену духовну обамрдост. Релативност је и овде, као и свугде, принцип, у исти мах, и сигурне технике и морадне хигијене. Ми обично грешимо што уздижемо за неколико степени, а понекад чак и до апсодутнога, нетачне извесности које течемо нашим изучавањима. Могућности постају вероватноће, вероватноће очевидности. поставке истине доказане. Дедукције и индукције стапају се са Фактима одакде их извдачимо и узимају сиду доказа непосредних. Међутим, има већ двадесет или тридесет година, како су историчари и крптичарн употребљујући историске и критичке мотоде лите-