Prosvetni glasnik

532

1ГР0СВЕТНИ ГЛАСНЖК

Исиуњене животиње, логлавито тице и сисари, јесу омиљени украсн јсстаственичких кабииета и радо посматрани објекти у јестаственичкој пастави. При иреиаровању животиња за наставну потребу мора се водити рачуна о једном педагошком захтеву, и то је: да испуњене животиње буду представљене у извесном раду и верном природном држању. Иначе се у насгави не могу корисно употребити животиње представ.тене уобичајеним старим начнном у некаквом нарадном и неприродном положају. Збирке инсеката, пужева, шкољака итд. ,јесу обилата наставна средства, јер их сваки" наставник јестаственицс може скунити и уредити. И сами ученици врл.о радо скупљају животиње и праве збирке, што за наставу несумњиво има знатне користи. Само не треба ово нрнбирање животиња и прављање збирака да буде гдавно тежиште ученикова рада, а претераност у овом погледу шта више смета размишљању и одвраћа пажњу од онога. што треба да се посматра. Ово што је казано за ирикупљање животиња важи и за прикупљлње биљака. Цедагошка вредност хербара не цени се сада више онако као раније, док је нриродњачка настава била искључиво систематска и описна. Пишући о вредности хербара за наставу, један педагог каже овако: „Док је природњачка настава напредовала у описивању природе скупљање и пресовање бнљака бидо је целисходно. Али што је биолошки принцип себи више крчио пута, то јо све мање цењена вредност систематског хербара. Сада се пак не полаже вредност на то, да се што више биљака скупи, него да се посматрају живе биљке и животиње". Скуиљање и одређивање свежих биљака има већу вредност, него употреба хербара у настави; јер осушене и пресоване биљке губе многа карактеристична обележја, најчешће облик и боју. С тога се пресоване биљке само у крајњој нужди употребљавају у настави. „Свежа биљка у руци", вели један нриродњак, „а уз то модел или добра слика јесу и остају увек најважније средство за ботаничку наставу". У новије доба изнесен је предлог, да се у место систематског уведе биолошки хербар, јер уређивањем оваквог хербара ученик се гтобуђује на брижљивије посматрање животних појава код биљака. Кад нема природног објекта, онда се узимају вештачка средства као што су модели, слике, цртежи итд. Сва ова вештачка средства немају за наставу онолике вредности као природни објекти, ади су понекад ипак неонходна. Од ових средстава на првом месту долазе модели. Они су потребни при проучавању човечјег тела: положај мишића, крвних судова, утробних органа, мозга итд. најбоље се може

код еојих је ова незгода откдоњена. За конзервацпону течност боље је употребпш Формадин иди гдидерин-желатин него адкоход, јер у овом живошње губе свој обдик н боју.