Prosvetni glasnik

818

дросветни гл.асник

пошто оне представљају отиске. положаја. ус-та, видица, зуба и језика и иокрета овихразних органа, водећи при томе рачуна о степену брзине и снаге ко.јом се производе, о струјању, дрхтању и напрезању, напрегнутости гуше,. у дрхтању-обе стране врата и образа, игри целе физиономије. Без сумње, брзина (лакоћа) читања са усана .је потчињена интедигенцији субјекта и од његовог знања (обуке) што просто значи да глуво-нем научи у толико боље да распознаје слова азбуке исписане на лицу, у колико је он интелигентнији и да разуме његовог саговорника у толико, у колико он познаје речи, којима се тај саговорник служи. Нормалан и интелигентан човек брзо научи да чита, док напротив, дете рђаво обдарено тешко учи да распозна.е слова азбуке и кад их сазна понавља често речи, које састављају текст и ако их не разуме. Исто је тако и са глуво-немима који читају са усана. Али, ако ово читање са усана предаје учитељ убеђен у свој принцип, одарен енергијом која задовољава — који добро познаје своју дужност, успех јс сигуран: ученици, који су дошли дотле да хватају најбрже покрете и најмање видљиве, најделикатније нијансе у радњи мишића говорног органа, биће у стању да познају брзо и лако све гласове, све слогове, све речи изговорене од њиховог саговорника: они могу да читају и иознате речи, да читају и да понове непознате речи и ако их не разумеју. Овде се тиче, дакле, чисто аналитичког читања. Према г. Репш-у употреба ове врсте читања могућна је чак у обичном говору код свих глуво-немих. Г. А. Нескег мисли, да до овог ступња могу доћи ученици обдарени интелигентним и проницљивим оком које се дуго вежбало. 2. Ана^литич^о читање с допуњавање му мис^лима Присталицама чисте аналитичке методе, извесни наши другови у главноме одговарају: Тачно је да сваки глас одговара специјалној акцији гласних органа. Пошто наши ученици доепе.ју да репродукују све самогласнике и све сугласнике артикулисаног говора, треба да успеју и да их добро разликују. Али знаци, који показују извесне разлике између гласова једних од других, јесу невидљиви, јер долазе услед дејства унутрашњих органа: гласних жица, небаца и језика. Тачно је још, да услед тога, однос који постоји између извесних мишића, око органа за говор, акција ових скривених мускула има извесно дејство на ове видљиве мускуле, али ово је дејство тако неприметно да измиче погледу наших ученика, па чак и на.јинтелигентнији и најизвежбанији не могу то да запазе. Услед тога, ако гледамо видљиви део говорног органа, не налазимо никакве разлике између самогласника као а и ап, о, оп, еп, ип,