Prosvetni glasnik

НАСТАВА Д КУДТУРА

819

иди сугласника таквих као р, 1:», т, или боље с, §, Ш, §п, и т. д., свакоме гласу не одговара и по једна карактеристична слика; азбука исписана на лицу није комплетна, и онај, који чита са усана збуњен је, што наши сурадници зову сличним елементима, гласовима загонетним, гласовима који се могу двојако да тумаче, зозје—созијама видним паронимима. * Истина је, може се проширити азбука, исписана на лицу, растављајући, док се говори, вилице и усне тако, да глуви види унутрашљост уста, увеличавајући видљиво дејство извесних скривених Феномена, или их показујући прстом „моменат артикулације или одјека — ехо", али то су средства, која једнодушно осуђују готово сви наши сурадници. Она претварају реч у једну врсту личне мимике, извештачене лабиологије, коју доиста извежбан ученик може лако да разуме, и која чини, да може да схвати па и да понови познату реч, чак и стран термин. Али оваква практика изазива неповерење у погледу вредности наше наставе; она има сем тога резултат ком не треба коментара: онај ученик, који добро чита са усана свог учитеља, показује се потпуно неспреман да разуме свако друго лице. У осталом, неки примећују, — знаци слова, помоћу којих присталице чисто аналитичког читања, састављају њихову, личну азбуку, су променљива, услед тога лажна. Својствена карактеристика за а, по њиховом мишљењу, састоји се у извесном ступњу одвајања вилица; карактеристична слика гласа и подразумева сем тога одређен ступањ отварања усана. Међутим, на основу физиолошког принципа уштеде рада који инстинктивно гони онога који делује, да уштеди време и труд (напрезаље) а и из других још разлога, гласови (звуци) спојени у речи и реченице реагирају једни на друге — најтврђи необично јако нотиру и дубоко мењају најмекше. У погледу раздвајања вилица не постоји а једноставно, него више а, од којих су понеки мање отворени, него е (отворено и затворено). Узимајући у обзир отвор усана, нема једно 1 него читава серија 1, од којих за извесно 1 довољно је и мало ширење усана. Према томе, нема специјалног знака за сваки Фонем на лицу, а напротив за различне елементе, који сачињавају групу „видљивих паронима", постоји више заједничких знакована лицу; немаједне слике зао, друге заоп, треће за ен, и четврте заип, али има више слика, од којих се свака очитује као 0, кадгод као оп, кадгод као еи, кадгод као — ип. Нема азбуке исписане на лицу једне и потпуне, има више одломака азбуке на лицу исписане, које су и независне једна од друге, које се међусобом не допуњују. Друкчије речено, да би се поставиле- тачне Физиолошке базе читања са усана, било би потребно забележити, за сваку групу сличних