Prosvetni glasnik

820

ДРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

гласова, потпуну серију Флексија, којима оне поддеже додиру у с гласовима са којима су спојене у речима и реченицама. Двојица од напшх сурадника потпуно су расветлиди ову страну пробдема којим се ми интересујемо, један служећи се директним посматрааима, други наслањајући се на хроноФотограФију „то верно огдедадо речи". Из свега што претходи, издази да читање са усана не може бити поређено с читањем писанога текста. Ово последње подразумева две радње: 1. физичко читање, које се састоји да се изрази свако слово иди сва.ки сдог као глас; 2. психичка страна читања, којом читалац изражава у мисдима и идејама речи и реченице састављене из прочитаних слова. У читању са усана налазе се ове две радње, али колико различне од оних, које сачињавају лектиру писанога текста. Уместо једне једине азбуке, потпуне, нросте и непроменљиве, читалац са усана мора да употреби велики Фрагменат азбуке од којих ни један нема довољан број сдова, а која су у исто време променљива, врло сложена и покретна. То је физичко читање. Што се тиче психичког читања оно само собом подразумева више радњи: а) састављање у речи и реченице гдасова и слогова који одговарају сликама личне азбуке које су овлаш опажене; ћ) у замењивању извесних гдасова иди извесних сдогова другим сдоговима који одговарају оним сликама азбуке на лицу исписане, које су у први мах рђаво примећене; с) у састављању речи и реченица из добивених гласова и слова иди из речи, које су остале неопажене; (1) у поЈИмању (схватању) миеди изражених од саговорника. Напосдетку читадац са усана чита, тумачи и допуњава слике азбуке исписане на лицу, које брзо промичу пред његовим очима. Овај Факат, наши сурадници изражавају на овај начин, да изван познавања Физичке стране азбуке, читање са усана подразумева оно, што су извесни изиеђу њих назвали моћ (способност) за комбинацију, други — моћ за тумачење (објашњавање), трећи напослетку способност за замењивање и допуњавање. У гдавноме, у овом читању са усана, гдув оно што не види, треба да допуни оним што зна. Ваља му се старати да брзо прозре у мисди свога саговорника, и ова мисао водиће га у потребним замењивањима и допуњавањима. Зато се и могдо рећи да се „разумевање речи постизава комбиновањем двају Фактора: примањем упечатака Физичке азбуке и допуњавањем у мислима". Читање са усана даје се упоредити, на тај начин, с визијом или са оним, што чујемо из ведике даљине.