Prosvetni glasnik, Feb 01, 1912, page 87

206 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

сталом ништа друго до уређена група „наслова" лекција. Под те наслове ставите опште потребне истине, ади подупирући их садашњим стварностима црпећи у средини изразе за поређење и придике за аперцепције. Потребније је реФормисати наш метод него ли програм. Треба тежити у опште „копцепцијама" путем непосредних појимања, стварних, прецизних, блиских појединости позајмљених из средине. На тај начин ученик се учи да гдеда и да посматра све оно што сваког дана дотиче његове осећаје; ученик је загњурен у „купатило реадизма"; осећа корисност учења које прима; вођен систематички и методички, аналише и пореди многобројне конкретне идеје, и једном врст-ом природне дијалектике (коју треба иставити на супрот догматизму учитељевом) он се уздиже сам до апстрактног и општег познавања које од тада пуно осећаја и супстанце освећује истинит ирогрес његовога духа. КР за јудн 1911. по Раи1 ВетагЛ -Ј са педагошке конФерендије — т. држане у Парпзу 1911.