Prosvetni glasnik

384

угаоник. Уметничкн укус развијаће се у исто доба, кад' се и дух уиућује,. иосвећује нрвим елементима рачуна и геометрије. Но, дете ће нарочито бити нријатно заузето, заиослено. Оно ће радити мирно и задовољно. Нека се не помишља да оно не воли рад.. Пре треба рећи, вели Фребел, да не воли рад, који му се намеће, не водећи рачуна о његовом лриродном укусу. Ж не може се оборити истина, да дете. које се неправедно окривљујо да је руншдац и уништач. лапротив има прононсирани укус за мале конструктивне радове, у којима може показати сво.ју умешност и остварити своје идеје. Да би се о овоме створила слика, довољно је ирошетати се морском обалом и видети с каквпм се стрпљењем, каквом жестином дечацп п девојчице ту забављају, храдећи многе ствари од песка : подижу куће. замкове, мостове, граде путове, јарке, итд. Но од детета могу се тражити и тежи послови но што су замкови и куће од песка, а томе и теже многобројна занимања, која нрепоручује Фребел. Та занимања интересују и нривлаче мала створења, која су активна, која су више створовп за извршење него за прпмањо, која траже да непрестано крећу руке, и која нам још једном очито показују да се сре&а састоји у раду. Ова занимања ириправљају у детету потоњег радника, дајући му могућности да собом створи извесну ручну умешност, брзину и тачност у погледу. Она га навикавају да рукује оруђима, иглом, чунком, маказама, ножем, итд. Она вежбају у високом степену његову пажњу, која и задржава и привлачи рад. Онаразвијају уобразиљу, подобност запроналажењем и уметннчкиукус. Ничим другим но савијајућн и секући хартију или шијући једну хартију за другу, ничим до самим тим ученик култивише већ своје способности за цртача и приуготовљава се да повлачи четкицом или плајвазом производе своје имагинације или слике створене у својој памети. У школи Фребеловој не треба тражити правих великих учионица: њих ту нема, пошто се у њима п не дају дидактнчке лекције. и пошто се свака пасивност искључује. У њима не можете наћи катедара, за којима бисте видели да седи учитељ или учитељица, који држе нредавање. Овде учнтељица, вртарка дечја, непрекидно иде тамо амо: она иде од клупе до клупе у од групе до групе; она се непрестано меша у игру дечју или бди над њиховим радом. Тако исто нема књижнице, не служе се књигом, у чем је остварен идеал Русов у васпитавању Емиловом. Али, оно што ћете наћи у сваком врту дечјем, ако је организован према погледима Фребеловим, то су радионице ручног рада; то је једна нарочита башта, без тога не би било оправдано име и још нарочито та школа не би одговарала једној од главних мисли оснивачевих; п не само једна башта да разгаљује, да развесељава око, да пружа нешто мало зеленила илн свежине деци, већ башта за агриколиирад, у којој се прекопава земља, у којој се сеје у којој се засађује, у којој се т-рави жетва да се тако уђе у круг ботапикеи културе. Фребел у томе такође гледа средство да деци предочи почетак социјалног живота. „Дете је, говораше он, члан људског друштва и тога ради не треба да буде одгајивано само као дете; треба га такође научити да се сматра као саставни део друштвене заједнице и да . се према томе и паучи да тако ради". Тога ради врт је подељен на неколико посебних делова: пре свега ту постоји заједнички врт, који се колективно обрађује и у ком се мали вртари уче како се гаје биљке. Али, ту такође постоје посебне баште. толико их на броју, ако је то икако могућно, колико има деце; окрајци земље=