Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

385

који су одељени свакол детету и новерени његовом личном старању. Ти су им одељди на слободпом расположењу; по њима засејавају, обрађују што хоће; одговорни су за добро одржавање повереног им крајичка земље. којим се служе као својом сонственошћу. Што поберу плода сп тог парчета земље, па нека би то бпло и обичгсо цвеке, располажу како нађу за добро : иоклањају својим иријатељима, родитељима; и њпхови осећаји благонаклоностп. љубави, на!)У тако ирилике да се што вигае развију. Опо што се јоиг овде развија то је навика међусобног помагања, узајампе иомоћи. Дете, сасвим мало, слабо, помажу старија, спажнија деца. Ако се које дете сучајно разболи, његово иарче земље обрађују његови другови. И иа тај начин, у овом малом друштву дечјем стварају се одпоси мођусобног номагања, каогод што се буди осећај за узајамно ноштовање туђцх прана. Ово личи на држану ма.шх грађаиа од 2 — 0 година. Врт је даље у суштшш саставни део Фребелове школе из многпх и мпогих разлога, али пре свега са тог разлога што доводц дете непосредно нред нрироду и законе нораста вегет цијс. ,.Од капиталпе је вредности, писаше Фребел, оставити детету спецнјалпу бригу о малом врту, који му нрипада у својину. То је најбољи иут да га ш.учпмо како со биљке развијају, како се око њих тога ради ваља бринути, и какве му плодове пружају у накнаду за уложени труд. Његова љубав ирема њима повећава се према пропорцпјп умора којп му опе стварају; њему цзгледа да се опе зарад њега развијају, да зарад њега цветају, и његово срце развпја се и расцветава заједно с њима." Но, Фребел је нредвиђао да неће увек бити могућно нмати башту, и да, нарочпто но варопшма, неће бити увек довољно простора. Кад овога нема, он јо ипак тражио да се деци да понеколико лонаца или саксија да у њима одгајивају ио какво цвеће. „За тај цнљ нцје нотребно ретко цвеће; довољно је и најобичније.".... Педагогија Фребелова је дакле иедагогија рада. Врт дечји је школа за игре и за ручне радове. „У Ууег<1оп-у сам проучавао дечје пгре у слободном ваздуху, говораше он, и тада сам научио да прпзпам његов моћан утпцај за пробуђнвање и учвршћивање иителигенцпје и душе исто онако као и тела. Игре, дапас сам у го чврсго убеђен, игре сачпњавају морално куиатило изврсне живахности." Искуство доказује сваког дана колнко је ово актпвно и весело васпитање корисно детету. колико оно помаже опо што Немци пазивају „васнитање развијањем." Сви они којп су мог.ш цосетити дечје вртове однели су тај истп упечатак. У Белгији, где су баште такође врло уобичајене н где улшвају леи глас, једна инспекторка, г-ђа Нез1гее каже ово : „ Јутрос еам ионово впдела децу, која плакаху и викаху кад су пре осам дапа улазила у школу. Сада се та деца играју лоптом у дворишту н од њих се сад само чују смех п радосни узвпци". „Она већ воле да долазе у школу", рекла ми је учитељица. Деца су већ иридобнјепа: требало је само десет дана. Некаква тајанствена и снажпа сила гони биће средипи која јо згодпа за његово ириродно развиће." „Средпна ногодна за његово развиће", то је оно што је хтео остварити Фребол. знајућп, разуме се, да и човечја биљка може расти и развијати се само тако, ако је засађена гдегод где су сиољашње ногодбе иогодне за њезино растоње. Отуда чптав нпз вежбања која је он смнс.аио малих радњи које треба извршпвати. које међутим сачињавају непрекидност, систем иун кохезпје, чпји се разни делови објашњавају једнп другима, и који једнн другима пружају узајамни оелонац н иомоћ. Требало бп их све побројати. То је огромна машинорија са чигавом серпјом анарата и разно.шког материјала: