Prosvetni glasnik

нас1ава ii култура

389

нити правидаи ред наука и упрошћавати Форму наставе да бисмо васпитади младеж. Инструктивна метода није тада ништа друго до сама логика науке, која се наставља и која се излаже у свој својој оштрпни. Код деде то иде друкчије, треба се њима приближити, користити се разговором, мењати науке. Фребел препоручује историју. прпче, басне, не заборављајући корис1гост малих путовања и дугих шетњи. Ма ко.шко да је заузет да пре свега ручним радом развије детиње осећаје, не занемарује да такође припремп и Формацпју духа. Како је Аине ннучио читати показује нам да се у дечјим вртовима већ помишља на читање. Али се неће рад с књигама, у разговору и забављању са сво.јом мајком или својом учитељицом сасвпм мало дете научиће оно што се хоће да оно зна; и колико је могућно лриче и догађаји које му црнчају треба да су што ближе догађајнма, стварном животу њоговом. Тога ради. кад дете сече и превија иарче хартије, употребиће се тај моменат да му се говори о Фабрикацији хартије. Никакве сумње посигурно нема да је Фребел могао срећно модификовати све ступњеве наставе и у њих се унети са извесним успехом. Дечји врт данас распрострт по целом свету, његово је лично дело, његова творевиаа. За инаугурацију ове школе изабрао је. интересантно је то прибележити, дан тристагодпшњице од проналаска штамиарије, 28 јуна 1840 (нови стил). Тиме је он објавио као неко Јеванђеље, које је имало својих апостола. што би сви васнитачи требало да признаду. Овим је он био творац новости чак и после Русоа, после Песталоција: ЈУПсћеМ у својој књизи Жена дивно је деФинисао општи смисао кад га је поредио са нретходницима: „Коиззеаи са својим Емилом ствара Робпнзона, усамљеника. Гоигјог хоће да се користи нагоном мајмунисања и чини дете подражаваоцем. ЈасоШ развија инстпнкт за говорењем и препирањем. Фребел завршава брбљање и ирогони подражавање. Његово васпитавање није ни спољашње нити наметнуто, оно је извучено пз самог детега." СгаЂпеI Сотрауге I/ еЛисаЂаиг тоДегпе, март 1912. — с. —