Prosvetni glasnik

388

просветни гласник

Да би се ови дечји вртови реФормисали и упутили на боље, и поиравили. довољно би било ипак суочити њихове заблуде са правим прпнципима васпитања, онаквим приндипима како их је замишљао Фребед и којн веким делом заслужују да заузму место у деФшштпвној педагогији. Ових прииципа На11 набраја девет: 1) Дете нонавља исторпју расе н рекапитулира сукцесивне етапе које је човечанство прешло, пдући унапред: 2) Осећајност и инстпнкт су клице интелпгенције и воље; 3) Треба поштовати слободну вољу и личну активност дечју (8е1 ас1;тку), која треба да буду произвођач, стварач, и које у својпм играма манпФестује готово божанствену иницијативу 4) ФилозоФска је истпна монпзам, пантеизам великих духова који су веровали да у Богу живимо, да постојимо (1п Вео ЂГтти*, гпопетиг е1 зитиз/; 5) Природа је човечја пореклом добра ,, Човек, вели Фребел, инстинктивно воли добро и претноставља га злу, чим је доспео дотле да познаје и једно и друго". Често пута је рђаво руковођено васпитање оно што учини дете рђавим и порочнич, нринисујућн му рђаве намере у ностуицима које је оно учинило пз незнања о њпхову замашају, са своје неразмишљености. из недостатка суђења; 6) С дететом треба поступати као с дететом; треба покренути на рад руднментарне органе његовог духа, и не нотчпнитп их сувпгае рано нравилима, која приличе за одрасле; 7) Треба да живимо с дедом и за децу : васпптање деце почпва највипге на државп, на кући, на цркви, једном речју на, цивилизацији; 8) Треба да имамо вере, не у методологији научнички израђеној, која непрекидно аналпше и тражп екснликацију, већ у споптаним изворима природне инсмпрације: 9) Напослетку, ово је последњи од девет нринцпна, треба увек да нам је здравље на првом месту. Здравље је погодба, основица свега осталог п у том погледу је Фребе .1 „зорњача модерпе игијене." Према. овом резиме-у, мало невезаном, алп доста тачном, о филозофској' иде.ји Фребеловој, може се видети у чем је иракса, која се врпги данас по дечјим вртовима, остала верна илн неверна његову духу, а тако исто како бн се требало користити његовом инспирацијом у школскнм установама које одмах иду за школом за сасвим малу децу. „Дело Фребелово остало је недовршено, вели Отег Виузе. Он је само раснрављао о дечјнм вртовима. Цивилизација треба да жали што овај велики иедагог није Форлулисао васпитање младежи. У томс би свакако изложио доктрине врло силне, које би оријентисале васпитаче до непредвиђенпм нутовима." Ове путове, ма што рекао Виузе, могућно је ипак било предвидети, и по неколиким од њих већ се иде. Зар нп.је од Фребела потекла вера у врлнну и важност наставе ручног рада, која је тако опште прпзната у наше доба п која се тако добро примењује ио установама у Сједињепил Државама, јер тамо ручни рад суделује у дечјим вртовима као моћни Фактор васиитавања; он је тамо већ ушао у основне школе одакле се распростпре п но средњим школама, да би достигао сво.ј врхунац у колежима и на техничким уппверзитетима. Зар није такође' иримепа Фребелове идеје и онај напор којим се покушава у свпма земљама да се побољшају нгнјенске ногодбе свих врста школа? С друге стране опет, у мегодама наставе, у новим и лпбералнпм правилима саме дисциплине, зар се није у великој мери иодчпнило идејама Фребеловим? Децп је дато впше слободе, не истипа сваки пут и без нретеривања; иокушало се да се васпоетави, у границама могућности, зе1Г до ЂететепГ. Потрудило се да се науче оном. што треба да знају, методама које су прилагођене њихову узрасту. Врло је значајна оиаска На11-ова: што се човек више уздиже у хијерархији наука, у толико је мање потребно изме-