Prosvetni glasnik

школско крвтање

395

жити" свеучилишту. Рачки и ја смо се оддучно противили, ади је бирокрација надвладада. Музеј је дакле ио иовом закону од 1879. год. остао као самостални завод, али има ,сл.ужити" свеучилишту. То је друга велика блудња. која се већ данас освећује, те ће и у будуће бити штетна и свеучилишту и Музеју. Ствар је на име веома једноставна. Музеј има да састави потпуне збирке Фауне, Флоре и гее наше земље, те су збирке — од надјевених сисара и итица, у алкохолу сачуваних рептида, амФибија и риба, сухопрепарованих мол.усака, буба итд. итд. - за свеучилишно предаваље сасвим сувишне. Требају ли ђаци познавати те животиње, Музеј је и њима приступан као и сваком другом посетитељу. На свеучилишту пако ђаци морају сецирати, микроскопирати, сами препарате правити, а збирка свеучилишног „кабинета" ваља да се састоји од анатомских и микроскопских препарата, скел.ета, табла, модел.а итд. итд.. што све Народни Музеј и нема и не мора имати. У чем се дакде састоји материјална корист? Да је једна једина сила и учитељ и истраживаоц, и раденик за све? Услијед специјализовања, било је то физички немогуће већ концем прошл.ога вијска; у двадесетом је то вијеку готово смијешна спрдња. Како знате сл.ужио сам тако 38 године, за то нијесам могао дуже издржати, јер дабоме нијесам могао бити нити потпун учитељ, а камо л.и потпуни чувар музеја за све струке. Тако је нир. још данас универзитетски проФесор зоологије проФесор и равнатељ зоолошког музеја, а има два чувара (један стал.ни, други додијељен), дакле три радника; док би пуно боље било да се дијели, тј. да се за проФесора наиме излучи из Музеја, што му је нужно, а да буде са свим ријешен од управе и радње музејалне. Музејско особље нека се искључиво бави истраживањем земље и састављањем домаћих збирака. Не могу дуљити, ал што рекох, мора да је за стручњака јасно да је и кумул.ација као и што пол^утанство штетно за сваки знанствени рад. Нотпунома одобравам „Предлог за Закон о Музеју Српске Земље", што сте ми га послали. Тко год га је саставио, здраво је ствар схваћао; нека се све равна према првом чланку, да Министарство управља административно, а Академија природних наука „савјетујући", ал. се не смије одвећ пачати у рад чувара. Само никакве свезе са универзитетом, нека проФесор буде потпуни учитељ, а чувар потпуни музејални раденик. И онако минимум, што може да буде јесте: један универзитетски проФесор и један муз. чувар. Зашто дакле чувара потчињавати проФесору, а зашто проФесору напртити двоструке физички несносне бриге? Тим мање, што земља мора свакако двије сиде намјестити, дакле ни Финанцијални разлози не војују за кумул.овање. Добро су ми познати заводи Европе, а моје се мњење оснива на искуству стеченом код нас. Можете слободно употребити ово моје писмо и за јавност". Нарочито сам задржао у целини текст Брусининог писма, јер се њиме,