Prosvetni glasnik

396

ПРОГКЕТНИ ГЛАСНИК

поред главне идеје о нашем Музеју, боље објашњавају неке раније загребачке п-рилике и доживљаји. Предазим сада на разматрање Брусининих нубликација. Ограничићу се само на главнија дела палеонтолошког садржаја. Па и ту ћу бити краћи, јер је о многима већ било речи или овде у друштву или у Геолошким Аналима. За огако кратко време, које мени стоји на расположењу, немогућно је прочитати само наслове његових радова. а камо ли улазити у детаљнију анализу, остављајући на страну што многа од њих траже стручну спрему. Приликом оснивања универзитета, 1874 год., Брусина је издао, у 28 књ. ВасЈа, монограФију која носи наслов РгИогг раЈеопШодгјг Нгоа1$кој Ш корпепе ?' зХаЊоуодпе Гегс.Цате ггкоргпе Ђа1тасГје, НгуаГзке г Шауопгје, која је исте године преведена и на немачки језик. Уз дело приложено је и 7 литограФских таблида. Обрађени материјал потиче из 30 локалности меланоисидних, конгериских и левантских слојева. Од фосилних врста 14 су из Хрватске, 44 из Далмације и Г>2 из Славоније. Међу њима. има доета нових. Дело је врло лепо примљено у стручним круговима. РеФерент у часопису бечког геолошког завода писца већ назива ауторитетом. Пфајфер, Мартенс и Турнуе похвално се изражавају о њзму. а рвФерент уГодишњаку за Геологију, Минералогију и Палентологију радује се што је аутор овога пута зашао и у поље палеонтологије. У органу талијанског малаколошког друштва (Рша, 1882 год.) објавпо је критички сређене рецентне и Фосилне врсте рода Ругди1а. Расправа носи наслов Бе руг§нИпе с1е ГЕигора опеа1а1е. Исте године иубликовао је занимљиви нови род Огудосегаз (у расправи Огу§осегаз ете пеие Оа81горо(1еп§аиип§ (1ег Ме1апор8н1еп-Мег§'е1 ПаћпаИепз) који је најире нашао у меланопсидним лапорима у Далмацији. (В. Векга^е 2. Ра1аеоп1о1о§1е 0з1еггасћ-1Јп<>'агп8 и. (1. 0гјеп1б. \\леп 1882). За познавање Фауне истих слојева веома је интересантан спис С1е ^егИос1оп1а Ва1таНеп8 иш1 81ауопЈеп8 пећз! а11ег1еј та1ако1о §1бсћеп Ветегкип§еп, који је изишао у Годишњаку немачког малакозоолошког друштва у Франкфурту на Мајни 1874. У њему су исправљене многе грубе погрешке, које је у литературу унео Бургиња. Позитивним Фактима утврђује се да у далматинском терцијару нема вивипара. Описане су све дотле нознате врсте неритодоната и износи се преглед свију дотле нађених родова и врста из ових слојева. Спис је нрвим делом полемичног садржаја.